Sinoć je u prepunoj dvorani Centra „Sava“ beogradska publika imala priliku da vidi srpko - nemačko - slovenačku koprodukciju „Sivi kamion crvene boje“ scenariste i reditelja Srđana Koljevića. Film je već dobitnik dva ugledna priznanja. U Frankfurtu je proglašen najboljim ostvarenjem za ovu godinu, a na Festivalu Mediteranskog filma u Monpeljeu osvojio je nagradu publike.
Zanimljiv je podatak da scenarista Koljević koji je do sada potpisao priče nekoliko domaćih filmova kao što su: „Ubistvo sa predumišljajem“, „Kaži zašto me ostavi“, „Stršljen“, „Nebeska udica“, „Nataša“, „Normalni ljudi“, ovim ostvarenjem je debitovao i kao reditelj.
Film pomalo neobičnog naslova “Sivi kamion crvene boje“ je balkanski „roud – muvi“ koji za temu ima poslednje dane mira u bivšoj Jugoslaviji i susret mladića iz Bosne i devojke iz Beograda, koji svako za sebe ima veliki problem. Ratko je daltonista i sitni kriminalac, a Suzana Beograđanka koja saznavši da je trudna, odlučuje da ode u Dubrovnik. Njihov susret postaje sudbonosan, jer iako se sve oko njih ruši, oni otkrivaju čudo ljubavi.
Glavne uloge su poverene Srđanu Todoroviću i Aleksandri Balmazović, a pored njih zapažene epizodne role su ostvarili: Boris Milivojević, Dubravko Jovanović, Milorad Mandić, Bogdan Diklić, Dragan Bjelogrlić...
Reditelj filma Srðan Koljeviæ na snimanju |
Na upriličenom koktelu, po završetku premijere, Srđan Koljević je rekao da ih uskoro očekuje i festival u Manhajmu.
Srđan Koljević: Namera mi je bila da ovim filmom gledaocima pružim delić pozitivne energije i da svako ko ga jednom bude video, to poželi ponovo. Na prvi pogled ovo je jednostavan i zabavan film koji se kroz metaforu o daltonisti na neki način podsmeva etničkim podelama koje su dovele do rata na ovim prostorima. „Sivi kamion crvene boje“ sa sobom nosi dosta ličnog, jer prilazi ozbiljnim temama na ironičan način – kaže reditelj.
Glavni glumac Srđan Todorović se na premijeri pojavio sa svojom suprugom (sa kojom se nedavno venčao) i kratko izjavio da se na snimanju super zabavljao.
Srđan Todorović: Uvek ću pamtiti snimanje ovog filma koje je trajalo 25 radnih dana na terenu. Obišli smo čitavu bivšu Jugu. S obzirom da tumačim Bosanca, trebalo je da savladam pravilan izgovor, pa sam se za pomoć obratio mom prijatelju Neletu Karajliću. Nakon, njegovog „podučavanja“, kada sam na snimanju prvih scena progovorio bosanskim, reditelj se uhvatio za glavu i zaustavio snimanje. Upitao me je gde sam to naučio, a kada sam mu objasnio, samo je prokomentarisao da takvim jezikom govori jedino Nele i niko drugi. Potom sam morao da savladam pravi bosanski, a zatim je snimanje išlo glatko. Moram priznati da mi je rad na ovom filmu bilo nešto najlepše što sam do sada napravio u svom životu .
Zanimljivo je da je Srđan Todorović nevozač i da nema vozačku dozvolu. S obzirom da je uloga zahtevala neprekidnu vožnju kamionom, morao je ubrzano da savlada i tu veštinu. Na kraju obuke je čak uspeo i da uništi kamion.
D. Maksimović
