Mirjana Karanović

Mirjana u filmu “Jagoda u supermarektu”

Mirjana Karanović, jedna je od onih retkih glumica čije uloge, u pozorištu ili na filmu, nepogrešivo uvek izrastaju u ostvarenja koja se pamte. Odličnim ulogama koje je poslednjih meseci odigrala, skrenula je paznju na sebe i van nasih granica. U “Kamernom teatru 55” u Sarajevu igra u dve repertoarske predstave, dok je u Hrvatskoj ostvarila izvanrednu ulogu u filmu “Svjedoci” Vinka Brešana.

“U “Kamernom teatru 55” u Sarajevu igram u dve predstave koje su na redovnom repertoaru. To su Haroverovi “Noževi u kokošima” u režiji Damira Zlatara Freja, koje je beogradska publika videla na “BELEF-u” 2003, i “Helverova noć” Ingmara Vilkvista u režiji Dine Mustafića, koja se igra od januara ove godine. U pitanju su dve glumački veoma zahtevne, ali i veoma lepe predstave koje je publika odlicno prihvatila”, kaže Mirjana Karanović.

Komad “Noževi u kokošima” tokom sezone 2002-2003. bio je jedan od najgledanijih, a “Haroverova noć” je osvojila sarajevsku publiku od trenutka od kada se pojavila. U međuvremenu, film koji je snimila u Hrvatskoj postigao je veliki uspeh. Osim što je odlično prihvaćen u bivšim yu republikama gde je prikazan, osvojio je i značajno međunarodno priznanje. “Svjedoci”, film u kom Mirjana Karanović igra majku jednog od tri hrvatska mladića koji izvršavaju zločin nad Srbinom, na 54. Berlinskom filmskom festivalu zasluženo je dobio specijalnu nagradu festivala, “Nagradu za mir”.

Sa Mikijem Manojloviæem u filmu “Bure baruta”

“Bilo je to zaista najlepše priznanje koje je ovaj film mogao da dobije. I reditelj Vinko Brešan i svi mi, doživeli smo ovu nagradu kao veliku podršku onome što smo uradili. Ovaj film je priča o krivici i kako živeti sa njom, o zločinu odraslih koji, da bi zaštitili svoju decu od kazne za ubistvo koje su izvršili, pokušavaju sve da zataškaju. Na kraju, Brešanova priča ipak otvara prostor za budućnost, pomirenje i zajednički život. Ovo je veoma pametno napravljen film koji nema crno-beli pristup temi kojom se bavi i zbog toga mi je jako drago sto sam radila na njemu”, kaže glumica koja je, svakako, zaslužna za deo uspeha filma.

Nakon nekoliko odlazaka u Hrvatsku, gde je publika odlično prihvatila, pred Mirjanom je gostovanje u Makedoniji. Sa predstavom Jugoslovenskog dramskog pozorista “Bure baruta”, koju je režirao Slobodan Unkovski, uskoro će gostovati u Skoplju, a nakon toga, ponovo odlazi u Bosnu, gde počinje da snima film “Go west” koji će režirati mladi Ahmed Imamović, prošlogodišnji dobitnik “Zlatnog Feliksa” za kratki igrani film, a priča govori o jednom Srbinu i jednom Muslimanu koji pokušavaju da na neki svoj način prežive početak rata u Sarajevu.

U novom Kusturièinom filmu “Gladno srce”

“U pitanju je neobičan i veoma hrabar scenario, i sjajna uloga koju ću igrati. To je potpuno drugačija žena, od onih kakve sam do sada nisam tumačila. Veoma joj se radujem, jer je zaista zanimljiv i glumački izazovan lik”, objašnjava Mirjana Karanović.

Iako često ume da kaže da je gluma najbolje što ume da radi i da je zadovoljna što je odabrala baš ovaj posao, na pitanje da li je, posle toliko odličnih uloga i karijere na kojoj bi joj svi pozavideli, srećna, odmahuje glavom:

“Ne postoji ni jedna profesija u kojoj se može biti apsolutno srećan! U svakom poslu se dogode trenuci kada sebi kažete “Bože, zašto nisam nešto drugo u životu radio!” ili “Šta će meni sve ovo!” Ali, to je dobro. Meni je to potrebno, jer je jedini način da doživim sreću ako ponekad budem dovedena u situaciju da se zapitam da li sam je i zaslužila, da li sam vredna toga ili bih možda bila srećnija na nekom drugom mestu. Ni u jednom drugom poslu ne bih, sigurna sam, bila toliko dobra i vešta kao u ovom i onda, kada na sva ona druga pitanja odgovor bude “da”, onda znam da sam srećna”, kaže ona.

Na poèetku karijere sa Mikijem Manojloviæem u filmu “Otac na službenom putu”

A trenutak koji Mirjana Karanović oseća kao najveći lični uspeh u poslu kojim se bavi, jeste kada predstava ili scena u filmu dosegnu onu meru istinitosti u kojoj snagom svoje mašte glumac uspe da stvori – stvaran svet.

“Upravo taj čin kolektivne mašte čini naš posao umetnošćcu. To je kao da uđete u bajku. Vera i mogućnost da se to doživi na sceni, sa drugim glumcima, jeste ono za čim čeznem. Retko se, međutim, dešava, jer je jako teško naći glumce koji su u stanju da se potpuno predaju toj igri. A potpuno predavanje pred očima publike je nešto najlepše. To su trenuci za koje živim. Imala sam ih u životu i imaću ih još”, rekla je na kraju razgovora Mirjana Karanović.