Teme
Top 40 ličnosti u trenutnom fokusu
Pretraživač

Marina Živković

Muškarci me se plaše

Životna priča Marine Živković, jedne od vodećih folk pevačica na našoj estradnoj sceni, puna je intrigantnih detalja koji do sada nisu bili dostupni široj javnosti. Povod za razgovor sa njom bio je objavljivanje njenog novog, petog po redu, albuma. Taj dan kada smo pravili intervju sa Marinom napolju je bio pravi pakao, pa nas zamolila da razgovor vodimo u njenom stanu u koji se nedavno uselila. Čim smo ušli unutra videli smo zašto je smatraju perfekcionistom i ljubiteljom lepote. U tom opuštenom i prijatnom ambijentu sa Marinom smo razgovarali i o novom albumu , ali i intimnim stvarima iz njenog života.

Marina Živković: Ja zapravo nikada u duši nisam bila narodnjak. Sa nekih 19 godina počela sam da pevam rock muziku koja mi je uvek bila najmilija. Postojale su i neke grupice sa kojima sam radila. Bilo je to nezaboravno vreme, dobrog zezenja, druženja... Beograd u kome sam rođena bio je stecište pozitivne energije i kultivisanih ljudi u svakom pogledu. Međutim, otac mi se često podsmevao govoreći kako svako može da “krešti” (aludirajući na rock), ali da peva ne može bilo ko. Pošto je on čovek iz provincije za njega si sva mudrost i kvalitet bili u narodnoj muzici. Tako sam u inat njemu zapevala narodnjake.

Da li vam je sada žao zbog toga?

Marina Živković: Taman posla. Zbog svog poznatog inata i borbenosti odlučila sam da mu pokažem kako ja zaista mogu da budem pevač i narodnjaka kada to želim, a ta odluka donela mi je krov nad glavom i prilično dobre novčane prihode. Užasavam se od kolega koji skrivaju da dobar pevač može jako dobro da zarađuje. Nemam nameru da se nekome izvinjavam što sam zahvaljujući daru od boga i velikom trudu dobila priliku da pristojno živim. Lepo kažu ljudi, kod nas da bi imao para moraš biti ili kurva, ili mafijaš, ili pevačica. Mislim da je ovo poslednje ipak najbolje.

Planirate li do kraja karijere da napravite neki muzički iskorak, možda ka rock muzici koju toliko volite?

Marina Živković: Muzika koja mi budi najdublje emocije je ono što stvara “Enigma”, “Klajderman”, “Vangelis”. Zaradila sam dovoljno novca i mislim da ću uskoro moći da eksperimentišem u muzici. Veoma sam blizu ostvarenju novog muzičkog pravca, a život i mudrost su me naučili da budem strpljiva. Naravno sebe jedino mogu ostvariti kroz adekvatne saradnike, koji bi odradili ono što želim. Muzika je još uvek prilično neistažen teren, a pošto sam nepopravljivi optimista ubeđena sam da neću morati još dugo da pevam narodnjake.

Vaši nastupi su puni vatre i energije, a sa bine zračite doziranom erotikom Stiče se utisak da ipak uživate dok pevate narodnu muziku?

Marina Živković: Uživam u publici kojoj se do kraja dajem. Čim su ljudi došli na moj nastup, znači da me vole i poštuju, da odvajaju od svojih plata da kako bi me slušali. Zar takve ljude mogu da ne poštujem i da otaljam posao. Kada nastupam potpuno se otkačim, gledam da animiram bukvalno svakoga. Kada vidim da je neko odsutan priđem mu i na uvo zapevam. Takođe kad ljudi nešto pričaju međusobno i ne prate pesmu, na kvarnjaka im priđem i dok su u razgovoru prislonim im mikrofon uz usta, tako svi čuju njihovu intimu (smeh).

Nedavno ste izjavili da se najbolje osećate kada ste u svom stanu, u svome svetu. Kakav je to svet?

Marina Živković: U životu sam zaista mnogo pročitala, a najviše me zanima literatura koja se bavi duhovnošću. Imala sam tu sreću da čitav život uz mene budu ljudi koji su duboko u duhovnim vodama, tako da sam družeći se sa njima dostigla zavidan nivo samosvesti. Godinama sam lupala glavom o zid tražeći adekvatnu granicu između materijalnog i duhovnog sveta. Prošla sam kroz mnogo mučnih dana, ali sam konačno pronašla samu sebe.

Šta vam je predstavljalo najveću prepreku u radu na sebi?

Marina Živković: Imala sam priliku da upoznam ljude koji su toliko zastranili da više nisu imali pojam o realnosti, pa su morali da odlaze u ustanove koje normalnom čoveku baš i ne prijaju. Sve je to u redu, ali samo do određene granice, granice koja ti održava svest na svome mestu. Dešavale su mi se faze da se u svom stanu toliko smirim, da mi je muka da izađem napolje i krenem na tezgu. Jer čim izađem iz stana i svog duhovnog mira moram da navučem sve moguće maske kako bi izdržala tenziju koja je neretko na našim ulicama neizdrživa.

Kako spajate svoj duhovni svet i estradu u kojoj se skoro sve vrti oko novca?

Marina Živković: To je još gori ekstrem od onog prvog, jer ako u njemu zastranite tek ste onda dotakli dno dna. Ako na estradi odeš u krajnost robuješ snobizmu, gordosti, sujeti. Najnesrećniji su ljudi koji uđu u lokal i čitavo veče čašćavaju, naručuju ture, rasipaju se, kako bi navodno time pokazali svoju moć. Ako već žele da pokažu moć zašto ne daju prilog za operaciju nekog bolesnog deteta, ili ako već daju ne mora niko da sazna. Toliko godina sam na estradi, a tek pre dva meseca sam sebi obezbedila krov nad glavom. Zvučaće neskromno, ali je živa istina, do sada sam više dala para nego što sam ih sama zaradila.

U poslednje vreme “sedma sila” se baš okomila na vas. O vama se pričaju ne baš prijatne priče?

Marina Živković: Prezirem laž, prevaru, lopovluk i kao pravdoljubac u poslednje vreme sve češće isterujem neku samo meni znanu pravdu. Upravo zbog takvog mog ponašana novinari su sve to meni nakačili. To je za mene bila neka poruka da ostavim ljude da žive u svome svetu, ma kakav on bio. Nikada nisam zvala novinara da demantujem nešto što je napisao o meni, ali mi ni malo nije prijatno kada izađe nešto protiv mene, a nema veze sa istinom.

Izgledate kao vamp žena, uspešni ste, hrabri, puni energije... Da li vas se prosečni Balkanci plaše?

Marina Živković: Plaše se više nego što možete i da zamislite. Istina je da izgledam kao jaka, uspešna i beskompromisna žena, što u principu i jesam, međutim i čelik ima svoje slabo mesto, pa tako i ja. Nisam bez srca, znam da budem vrlo ranjiva, samo je na meni da li ću tu ranjivost iskontrolisati, ili je pokazati. Pošto sam srećno neudata još uvek tragam za idealnim muškarcem. On mora biti barem toliko uspešan, naravno u svom poslu, koliko sam ja u svome. Mora biti vredan, pošten, čestit, nežan, optimista i duhovit, jer su samo inteligentni ljudi duhoviti. Isto tako mora znati da me ne može kupiti isključivo parama, jer novac je samo kompenzacija ljubavi.

Kakvi su vam planovi u budućnosti?

Marina Živković: Iskrena da budem, planiram da ne planiram. Nedavno sam objavila peti po redu album koji ima osam novih pesama. Pošto već ne planiram, mogu reći čemu se nadam. Verujem da će se sistem vrednosti vratiti tamo gde mu je mesto i da će ljudi zaista zarađivati u skladu sa diplomom i intenzitetom rada. Tužno je što glumci, koji imaju obrazovanje, istoriju u malom prstu, glume druge ljude uzdižući na taj način umetnost do najvećeg kvaliteta, žive od danas do sutra. Takođe zdravstvo, prosveta i drugi.

Da li smatrate da ste srećni s obzirom na to da ste ispunili očevu životnu želju da se dokažete u narodnoj muzici?

Marina Živković: Ni malo. Moj otac je čovek koji boluje od neizlečive bolesti, a to je hroničan nedostatak ljubavi. On moj uspeh ne može da gleda na pravi način zbog svoje gordosti i sujete, kojom je čak i porodicu razbio. Za njega moj uspeh znači to što će se u društvu hvaliti kako mu je kćerka poznata pevačica Marina Živković.

Slobodan Vlajić - 23.09.2013.
Marina Živković video izbor:
A komentar ?
Marina Živković Trackback(3)
Balkanmedia Video Portal
musicBox
1
Sex, droge i alkohooool! Snippet 102 Haso, ne foliraj se! O, kako je dobro