Za ovog pjevača može se reći da je estradni fenomen. Bez podrške medija i reklame, pravi odličnu atmosferu svuda gdje se pojavi i zapjeva, bilo da nastupa po diskotekama ili koncertnim halama, njegovi nastupi liče na rok koncerte. Godinama je bio osporavan, a zbog toga ništa manje slušan.On prodaje albume u brojnim tiražima, ređa hitove, a ne reklamira u tiražnim medijima i nema ga na naslovnim stranama novina, njegovi hitovi bili su uvek ispred marketinga.

- Radi se prosto o tome da sve što čovek radi treba da radi iz srca - kaže Sakić za Press, i dodaje: - I to je zakon moje duše. Svaku pesmu koju sam snimio u životu morao sam prvo da osetim i pronađem u njoj nešto da bih uopšte mogao da je otpevam. Nikada nisam pridavao važnost reklamama, jer moje je da pevam. Ako je dobra, pesma će naći put do publike, pre ili kasnije. Ceo život sam na estradi, ali nikada nisam želeo da se eksponiram. Što se medija tiče, oni nikada nisu mogli protiv naroda i uvek sam se opredeljivao da ćutim, a oni neka pišu i najcrnje. Mene je narod i napravio, a ne mediji. Pesme su ono što ostaje.

Sakić je 1979. izdao je prve singl-ploče sa pesmama „Jedna tuga za dva druga“ i „Kulu gradim“. Godine 1982. PGP RTB objavio je album „Reci sve želje“ sa kojim Sinan postaje jedan od tiražnih pjevača folka.

Njegovu pjesmu „Ej, od kada sam se rodio“ mnogi danas smatraju „kafanskom himnom“, a svi oni koji vole „Sudbina me na put šalje“, „Reci časo“, „Zoko, moja Zoko“, „Sve je postalo pepeo i dim“ ili „Nema para, nema sreće“ sigurno će 29. augusta doći na stadion „Taš“.

Pogledajte izvođenje pjesme "Miko, druže moj":