Grosmanov festival, koji se održava u gradiću Ljutomer, promoviše kultne, žanrovske i rijetke filmove, a Šijanu, kao ovogodišnjem dobitniku priznanja Stari opasni mačak , posvećen je program Retrospektive koji uključuje njegova najpoznatija djela: Ko to tamo peva i Maratonci trče počasni krug . Na projekciji u otvorenom bioskopu Oaza svih 150 stolica je bilo popunjeno, a film je na nogama pratilo još oko 40 ljudi. Kopija na 35-milimetarskoj traci upadljivo je bila kvalitetnija od onih koje se koriste u Srbiji - bez oštećenja i sa veoma živim bojama. Kako je Šijan rekao Beti, nastala je na zahtjev slovenačkog uvoznika, a skinuta je verovatno sa originala ili kopije originala . Organizatori Grosmanovog festivala su odlučili da Šijanu dodjele nagradu Stari opasni mačak , smatrajući ga izuzetno zaslužnim za razvoj žanrovskog filma na prostorima nekadašnje Jugoslavije i uopšte za režisera koji je presudno uticao na kinematografiju SFRJ.
Velika mi je čast što sam dobio ovu nagradu, tim pre što festival organizuju mladi ljudi , rekao je Šijan publici, zahvalivši joj na brojnosti. Ako ovaj film, snimljen prije 27 godina njima nešto znači, za mene je to veliko priznanje i to znači da sam sa njim ipak nešto uradio . Šijan je Beti rekao da mu je posebno drago što boravi u Prlekiji, kraju Slovenije u kojem ranije nije bio, a koji ga sa svojim vinogradima podseća na Toskanu. Upitan kako gleda na činjenicu da je nagradu dobio od festivala koji promoviše žanrovske filmove, Šijan je rekao da je to verovatno zato što je u doba SFRJ stekao etiketu žanrovca , time što je javno hvalio američke žanrovske filmove, na koje su socrealistički kritičari gledali sa prezirom.
Pri tome (lepljenju etiketa) se zaboravljalo da imam vrlo širok ukus, a ja pripadam školi koja voli sve , izjavio je Šijan i dodao da je isticao filmove čija se vrednost prenebregavala. Prema njegovim riječima, takođe se previđalo da je žanrovski film već bio afirmisan sa pojavom crnog talasa u Francuskoj. Moji filmovi, inače, nisu žanrovski, ali ideje sam nalazio u žanrovskim filmovima. To sam gutao , rekao je Šijan, istakavši da se, na primer, ideje iz Dr Divljaka i čoveka od bronze Džordža Pala mogu naći u kasnijem, vrlo hvaljenom filmu Stivena Spilberga Otimači izgubljenog kovčega.
On je rekao da su njegovi stavovi verovatno više imali odjeka u Hrvatskoj i Sloveniji nego u Srbiji, s obzirom da je u doba SFRJ sarađivao sa zagrebačkim filmskim časopisem Film i da je slovenačka štampa pratila njegove istupe. Šijan je ukazao da je zbog svog zalaganja za žanrovski film možda imao i štete jer su mu posle Davitelja protiv davitelja (1982) bila zatvorena vrata , uz ocjenu da je s tom komedijom strave i užasa otišao predaleko.