Običaj je da se filmovi pamte po glumcima, ali mnogi su ostali u sećanju i zbog muzičkih numera. Takav je slučaj sa nekima od domaćih ostvarenja poput: “Bure baruta”, “Tito i ja”, “Zemaljski dani teku”, “Tango Argentino”, “Variola vera”, “Vreme čuda”, “Nacionalna klasa”, “Sećaš li se Doli Bel”, “Miris poljskog cveća”... Za sve njih je muziku komponovao Zoran Simjanović, nekadašnji član rok grupa “Siluete” i “Elipse”, a sadašnji mag filmske, serijske, TV muzike, kao i autor brojnih songova, reklamnih spotova i muzike za dečje kratke i crtane filmove.

Uskoro izlaze četiri CD-a sa vašom filmskom muzikom. Šta će se naći na njima?

Zoran Simjanović: To će biti gotovo i objavljeno neposredno pre FESTA, u izdanju “Maskoma”. Na četiri CD-a naći će se 85 pesama i to samo numere iz domaćih filmova. Na dva će biti zastupljeni pop i rok, treći je folk – etno, a na četrvrtom su umetničke obrade, džez i aranžmani tuđih pesama. Bilo je još numera koje se nisu našle na albumu, pojedini songovi, pa čak i pesama iz nekih filmova poput ciganske prelepe numere iz filma “Gazija”, koja je ostala zabeležena na nekoj TV traci, ali je nažalost uništena.

Znači li to da će se na CD-u naći i numere koje do sada publika nije imala prilike da čuje?

Zoran Simjanović: Da, biće i tih pesama. Na primer, naći će se i numera koju u “Urnebesnoj tragediji” sluša mladić tokom celog filma preko slušalica, zatim radna numera za ostvarenje “Tuđa Amerika” koju peva Ana Sofrenović...

Scena iz filma Bure baruta

Pre tri godine ste objavili tri CD-a pod nazivom “Jedna tema, jedan film”. Čini se da nije baš sjajno prošao kod kupaca. Zbog čega?

Zoran Simjanović: Mislim da razlog leži u diskografskoj kući PGP RTS koja je taj projekat slabo reklamirala. Iako je tada objavljivanje pomoglo Ministarstvo za kulturu Srbije, koji su dali novac pomenutom izdavaču, učinak je bio katastrofalan, pa sam rešio da sa PGP RTS raskinem saradnju. I u ovom novom projektu takođe ću imati pomoć od Ministarstva za kulturu Srbije, ali na drugačiji način. Oni će otkupiti određeni broj CD-ova i podeliti ih svim radio stanicama.

Radite muziku i za novo Paskaljevićevo ostvarenje “Optimisti”. Da li ste sa poslom već pri kraju?

Zoran Simjanović: Jeste, mada nije završen, jer muzika za neki film se radi tek po završetku njegove montaže. Već sam napravio jednu temu - kolo za kraj, koja još mora da se doradi, ali i obradu bećarca, koji izvode trubači. Sve to već sada odlično zvuči.

Gde nalazite inspiraciju za vašu muziku?

Zoran Simjanović: Ko traži, taj i nađe! Što se više radi, vrata se više otvaraju.

Radili ste skoro sa svim domaćim filmskim rediteljima. Postoji li neko sa kime još niste sarađivali, a veoma bi voleli?

Zoran Simjanović: Sigurno da ima. Jedan od njih je Lordan Zafranović, kao i mladi Raša Andrić. Međutim, postoje neki reditelji sa kojima nikada ne bih radio, kao i oni sa kojima sam radio, ali više ne bih sarađivao.

Pravite li evidenciju koliko ste do sada uradili muziku za filmska ostvarenja?

Zoran Simjanović: Da, pravim evidenciju i do sada ih je 62. Na žalost, ne znam koliko sam do sada uradio televizijskih emisija, drama... Čak mi se dogodi da čujem neku muziku, pa mi se ona učini poznatom i onda shvatim da je moja, koju sam veoma davno radio za neki projekat.

Slažete li se da su neka filmska ostvarenja prepoznatljiva po vašoj muzici?

Zoran Simjanović: Donekle. Na primer: “Nacionalna klasa”, “Miris poljskog cveća”, “Balkan ekspres”, “Specijalno vaspitanje”, sve su to kultni filmovi, ali priznajem da su i teme iz tih filmova postale poznate. Naravno da ima nekih filmova koji nisu tako dobro prošli, ali je tema iz njih ostala upamćena. Međutim, mislim da ako je film dobar i ja moram da napravim dobru muziku, jer me to povuče.

Čini se da nemate dostojnog naslednika u vašoj profesiji iz redova mlađe generacije?

Zoran Simjanović: Mišljenja sam da je mlađima sve teže i teže. Oni razmišljaju drugačije i žele brži uspeh, a to je nemoguće, jer je potrebno “rmbačiti kao konj”, da bi se nešto postiglo. Filmski kompozitor mora biti i dobar dramaturg, koji analizira priču i shvata šta je reditelj ili glumac hteo da kaže i prikaže. Pokušavam svojim studentima da objasnim mnoge stvari, ali nešto moraju i sami da saznaju. Inače, predajem na FDU tačnije rediteljima, iako sam ranije predavao i na FMU kompozitorima. Možda veliki problem leži u tome što filmska industrija nije to u pravom smislu, već je filmska manufaktura. Sve se radi sa ogromnom željom i voljom, ali bez mnogo para.

Sa dosta reditelja ste sarađivali i opet bi radili...

Zoran Simjanović: Da, najbolje sam sarađivao sa rediteljima moje generacije, što je i normalno. Tu spadaju reditelji “češke” (Marković, Paskaljević, Karanović...) i “beogradske” škole ( Šijan, Baletić...). Odličnu saradnju sam imao i sa pokojnim rediteljem Brankom Bauerom, sa kojim sam radio film “Boško Buha”.

Šta planirate po završetku muzike za “Optimiste”?

Zoran Simjanović: To se kod slobodnih umetnika nikada ne zna. Mada i dalje tvrdim da je najvažnije voleti ono što se radi. Inače, već dve godine pokušavam da uradim nešto što u ovoj zemlji ne postoji. To su pesme za decu predškolskog uzrasta. Sa nestankom Tita, partizanskih koračnica, mališani nemaju više ništa drugo da pevaju osim raznih “hitova” folk zvezda poput: Karleuše, Brene, Cece... Uspeo sam da pribavim zbirku pesama u kojoj ima više od 200 potencijalnih muzičkih ostvarenja. Sada mi je potreban finansijer jer bih to objavio na dva MP3, pošto je to najidealniji format za decu. Na jednom bi se nalazile kompletne pesme za pevanje, a na drugom matrice pomoću kojih bi mališani na nekim priredbama mogli sami da pevaju. To je jedan veoma skup projekat, jer treba snimiti 200 pesama, angažovati ljude, muzičare, soliste, ali se nadam da će se sve to u dogledno vreme i ostvariti, a da potom treba razmišljati i o inostranom tržištu.