Akademija, beogradski klub sa statusom kultnog, bila je u subotu, 12. novembra, domaćin makedonskom sastavu neobičnog imena “Mizar”, što po arapskom predanju označava zvezdu vodilju u pustinji. Ovaj bend je nastao davne 1982. godine, i već prvim albumom rezervisao sebi mesto u muzičkoj eliti tadašnje Jugoslavije. U to vreme nastupaju sa “Disciplinom kičme” i “Laibach”-om i uspevaju da osvoje publiku širom zemlje. Međutim, 1991. godina i početak rata značio je i kraj rada ove grupe.

Članovi su, u međuvremenu bili aktivni u drugim grupama, a 14 godina kasnije se ponovo okupljaju i nakupljena zajednička energija rezultira objavljivanjem trećeg po redu albuma koji nosi naziv “Кобна убавина”. Nekadašnji basista sada je pevač, a ovim koncertom su zatvorili promotivnu turneju po bivšim jugoslovenskim republikama.

Uvertiru u njihov nastup napravila je kraljevačka grupa “Istok”. Sa gotikom, kao glavnim elementom njihovog zvuka, ovaj sastav je predstavljao nešto jako similarno gostima iz Makedonije. Akustična gitara i stari balkanski folklorni instrument-kaval čine da ovaj bend zvuči zaista osvežavajuće.

Upravo tom kombinacijom je izbegnut onaj mračni momenat koji je skoro neizbežan u ovom muzičkom žanru. Iako su ovi momci veoma mladi deluju prilično uvežbano i iskusno, a odličan prijem kod publike samo nagoveštava budući uspeh koji im je gotovo izvestan.

U tako pripremljenoj i podgrejanoj atmosferi, sat vremena nakon ponoći, svoj nastup su otpočele “zvezde” večeri. Impresivni gothic-rock sa savršeno ubačenim etno momentima, kao i zurla i tapani u pozadini sasvim uspešno dočaravaju neko drugo vreme i mesto. Biblijski motivi fino upakovani u rok podlogu predstavljaju spoj vekova i premošćavanje civilizacija. Svojim anti-globalističkim stavom izraženim najviše u nekim gitarskim solo deonicama pozivaju na bunt protiv “ispranih” umova i sveopšteg kiča. U isto vreme pulsirajućim ritmom, mešovitim horom u pozadini i slaveno-vizantijskim crkvenim pojanjem pevača Gorana probuđuju neke duboke, čiste emocije i uzvišenu strast. Opet, na trenutke uspevaju da proizvedu čak i neku kamerno-zagrobnu atmosferu ubačenim dark elementima.

Generalno, jako kompleksno i drugačije od svega što trenutno postoji na ex-Yu prostorima. Publika je bila više nego zadovoljna celokupnim doživljajem, a najzanimljivije je to što je većina posetilaca imala manje godina od “pustinjske zvezde”.