Legendarni kantautor Boris Bizetić, doajen naše zabane muzike, humorista, zabavljač, od septembra kreira “Smeh terapiju”, humoristički šou, koji se emituje na pet takozvanih malih televizijskih stanica.

Boris Bizetić: “Smeh terapija” je sastavljena od viceva koji su nekada snimljeni i emitovani u “BB šou”, novih humorističkih video spotova i spotova “Rokera s Moravu”. U tom “sendviču” su i namerno napisane otkačene pesme koje pevaju poznati... Jednostavno, izvukao sam blago iz špajza... Ko je voleo “BB šou”, voleće i ovo!

Šta još ima u tvom špajzu?

Boris Bizetić: Svašta! Između ostalog, oko 50 spotova “Rokera s Moravu” za koje mi treba izdavač. Ili da ih sam objavim na DVD-u... Sve je toliko bezvezna priča, sve je propalo, oronulo, sve se pretvorilo u nešto pogrešno... Čarapa se izvrnula skroz naopačke. Srećom, 15 godina ne živim od izdavaštva.

Nego od čega?

Boris Bizetić: Od početka godine, radim seriju reportaža u “Ženskom svetu”. Poznati pričaju o svom detinjstvu, pitam ih ono što ih niko nikad nije pitao. Oslanjam se na televizijske snimke emisije koju sam radio na “D kanalu”, “Slike iz detinjstva”, Već godinu i po dana, na “Maksi” radiju radim četiri autorske emisije nedeljno. Oslanjam se na evergrin, nema tu ničeg pomodnog, ničeg po sistemu “udri”. Iskopavam snimke iz pedesetih i šezdesetih godina i to je melem na duše onih koji to vole...

Jesi li zaboravio da pevaš?

Boris Bizetić: Nisam! Što je najgore, pevam bolje nego ikada u životu! Samo, sticajem okolnosti, ograničavam se na pevanje po kući, eventualno otpevam nešto za neku reklamicu... Iskustvo koje imam sa albumima koje mi je objavio “Hi-Fi” centar nije blistavo... Niko mi nije napravio nikakvu kampanju, vlada pomama za pomodarstvom, a ja se tu ne nalazim. Da se nisam bavio humorom, sigurno bih bio ozlojeđen...

Zašto nisi aktivirao “veze”, da se izboriš za bolji status?

Boris Bizetić: Zato što sam ja jedan bezvezan tip! Mislim, čovek bez veza. Stalno sam mislio da je kvalitet glavna stvar u celoj priči. Posle revolucije, pokušavao sam da stupim u kontakt sa Vladom Markovićem, direktorom PGP-a. Zvao sam nekoliko puta da mi sekretarica zakaže sastanak sa njim... Imao sam gomilu ideja, mislio sam da je bar zainteresovan da me sasluša, da mi bar kaže da nije zainteresovan. Ali eto... Kakav sam, najbolje “piše” u pesmi “Problematičan”, na albumu “Cena ljubavi”.

Što nisi potegao svog trostrukog kuma Željka Mitrovića?

Boris Bizetić: Nemoj mi njega... Nekada sam ga učio kako se jede šnicla... Mnoge sam koječemu naučio. Danas takvi imaju svašta – od trafika, do aviona!

Kako ti danas izgledaju i zvuče “Rokeri s Moravu”?

Boris Bizetić: U vreme kada su nastali, kao ni dok su trajali, nisam bio svestan njihovog značaja i veličine. U to vreme sam živeo kao čovek. Išao sam na letovanja, kupio stan, auto... “Rokeri s Moravu” su bili odlično preduzeće, vreme je bilo sjajno za taj posao. Tiraži albuma “Rokera s Moravu” su bili fantastični, koncerti izuzetno posećeni, mnogo smo putovali... Kad pogledam danas kako je to bilo, shvatam da su “Rokeri s Moravu” bili izuzetno značajni, da su ostali nenadmašni. Pesme su bile odlično otpevane, bile su majstorski aranžirane, tekstovi su bili pesnički dobri. Danas, umesto da svašta bude bolje, svašta je gore...

Jesi li se umorio?

Boris Bizetić: Ne, nisam umoran. Da neko ne pomisli da su mi baterije istrošene, ili da mi treba nov punjač... Nije mi ni do toga da ispravljam “krivu Drinu” na pogrešnom mestu... Ali, došlo je vreme – spašavaj se ko može!

Kako se ti spašavaš?

Boris Bizetić: Sedim i čekam da se smrkne, pa da polegamo! Šalim se, to je jedna od narodnih umotvorina koju nosim još iz vojske, u kojoj sam bio 1986. godine. Na mikroplanu se spašavam od pošasti spoljnog sveta. Da mi nije porodice, mogao bih samo da cvilim! Hvala Bogu da sam ovu moju ženu, kakvu-takvu navato na vreme i da imamo decu koja su zafrkanti, pa se po kući ludiramo i šegačimo... Sreća je i da su moji emotivni špajzi napunjeni vedrim slikama iz prošlosti...