Jedna od najproduktivnijih književnica kod nas je svakako Isidora Bjelica. Ponekad čak i tri romana objavi godišnje, a svaki put inspiraciju nalazi na putovanjima, koja su joj velika strast, u starim bibliotekama ili u arhivama. Od nedavno piše i ljubavne romane.

Čitaš li privatno ovakva štiva i zbog čega većina tvojih ljubića nema hepiend?

Isidora Bjelica: Bio je to jedan zabavan eksperiment, literatura koja glumi da je ljubić, još jedno razbijanje tabua i igranje sa žanrovskim postulatima. Veoma sam zadovoljna kako je to prošlo. Iskreno ne čitam ljubiće jer su mi dosadni, jer su svi isti. Moje delo je bio ljubavni roman sa metastazom, uostalom takav mu je i podnaslov.

Koja je tajna tvog uspeha?

Isidora Bjelica: Ne znam, o tome mnogi raspravljaju, ali se svi slažu, pa i moji neprijatelji, da je recept uspeha obrazovanje, inteligencija plus hrabrost. Intimno mislim da je tajna u mojoj beskompromisnosti i činjenici da sam jedna od retkih osoba koja govori i piše šta misli. Iskrenost je prosto deficitarna, a kod mene je ima u izobilju. Sa druge strane posle 19 godina od izlaska moje prve knjige mogu da kažem da poprilično vladam tim zanatom (smeh)!

Na koje delo si izuzetno ponosna što si ga napisala i što si njime pomerila granicu u književnosti?

Isidora Bjelica: Svih mojih 40 knjiga volim i duboko verujem da je svaka od njih rušila po neki tabu, ali u svakom slučaju “Tajni život slavnih srpkinja” i “Kraljice serbske” su knjige koje su definitivno promenile recepciju žena u srpskoj istoriji.

Žališ li za nečim što si realizovala i misliš li da nije trebalo?

Isidora Bjelica: Ne, stojim iza svega sto sam realizovala, ali mnogo toga su meni nameštali, a da ja to nisam htela. Takve stvari ne volim da pamtim.

Imaš li uopšte konkurenciju među književnicima?

Isidora Bjelica: Konkurencija je dobra ako jedni drugima pomažemo i ako se zahvaljujući tome, menjaju stvari u ovoj branši. Duboko verujem da za sve nas ima mesta i da niko ne smeta nikome. Žao mi je što ne postoji minimum sabornosti u mojoj branši i što bar vodeći hit pisci ne mogu da se slože oko nekog minimuma koji bi nas gildovski štitio. Kad bismo bili malo solidarniji i pisci koji dolaze bi bolje živeli. Ovako svako vodi svoj rat i to je besmisleno.

Šta si poslednje objavila, a na čemu trenutno radiš?

Isidora Bjelica: Jako sam ponosna na moj novi roman “Dama iz Santorinija”. To je moj prvi krimić koji se dešava na prelepom Egeju i koji govori o džet setu i njihovim opsesijama brendovima i modom. Sa druge strane pre mesec dana je izašla i moja nova knjiga “Najveći ljubavnici serbski”, koja je pravi brevijar naših najuspešnijih zavodnika. Od kralja Milana i Milutina do Matije Bećkovića i Milorada Pavića.

Hoće li biti nekih inovacija, kao što je bila “roman haljina”?

Isidora Bjelica: Roman haljina je nešto o čemu sam dugo sanjala i strašno mi je drago da sam uspela da je realizujem zajedno sa “Burdom” i “Lisom”. Dobili smo poziv da je zimus prezentujemo u Brazilu. Sa jednom firmom pregovaram o tome da radimo roman - posteljinu, ali ko zna, o takvim stvarima sad ne razmišljam previše.

U tvojoj televizijskoj emisiji “Klot – frket”, koju uređuješ i vodiš na BK, nema cenzure. Da li te je do sada neko kritikovao ili hvalio zbog nje?

Isidora Bjelica: Zaista sam obasuta pohvalama, ne samo od javnih ličnosti, političara, već i od naroda koji mi prilazi na ulici. Što se tiče kritika, do sada sam dobila dve negativne i to iz dnevnih novina, koje me decenijama šikaniraju na najrazličitije načine. Bile su smešne, lične i čini mi se naručene. Meni su one ipak dobrodošle, jer održavaju moj oreol kontroverznosti. Ne bi valjalo da su svi oduševljeni, jer bi značilo da negde grešim.

Jesi li se intimno pokajala što si nekog pozvala u goste?

Isidora Bjelica: Ne, dosad sam imala predivno iskustvo sa svim gostima. Oni se rado odazivaju, a po završetku emisije tvrde da su se kod mene proveli bolje nego bilo gde drugde. Na primer Ceca Ražnatović, Bebi Dol i Milka Stojanović su se toliko zbližile u emisiji da su odmah tražile da im organizujem sledeće viđenje. U mojoj emisiji sam otkrila da je Aleksandar Vulin jedan od najvećih džentlmena na našoj političkoj sceni, a sa Vladom Božovićem sam postala i prijatelj.

Da li je bilo nekih zanimljivih dogodovština posle završetka emisije?

Isidora Bjelica: Posle emisije svi sednemo u foaje i ćaskamo o onome što se desilo, što smo snimili. Problem je što se nikome ne ide pa tehničari postaju nervozni jer su ljudi umorni i išli bi kući. Prija mi da gledam kako ljudi koji su ušli sa skepsom jedan prema drugom, odlaze kao prijatelji. U tom smislu mislim da mi nedostaje jedan restoran, koji bio kao sponzor, ugošćavao sve one sa kojima bih radila emisiju.

Koga priželjkuješ da dovedeš u emisiju, da sedne preko puta tebe i da ga na prijatan način izrešetaš?

Isidora Bjelica: Zaista nikada ne krećem od ličnosti nego od tema. U tom smislu žao mi je što nekolicina javnih ličnosti, tačnije političara, koje mogu prebrojati na prste, boluje od sindroma preduvanog ega, pa misle da niko nije njihov nivo i da moraju da gostuju sami. Za razliku od nekih mojih koleginica, ja zbog takvih neću menjati koncept emisije i umesto tri gosta dovoditi jednog. To je njihov problem i po mom mišljenju takva taština ne zaslužuje da bude snimljena. Samo iskomleksirane, nerealizovane ličnosti misle da će prisustvo neke druge ličnosti ugroziti njihov dignitet. U “Klot – frketu” je više stvar u kombinacijama, nego u jednoj ličnosti, u nekim čudnim spojevima koji se inače nikada ne bi desili.

Da li si provokativnija kao pisac ili kao voditelj ili se to ne može uporediti?

Isidora Bjelica: Stvar je u mediju. Koliko god se ja trudila, koliko god da sam pomerila granice u književnosti, na televiziji je sve to mnogo transparentnije.

Šta se dogodilo filmom “Draga Mašin u ormaru”?

Isidora Bjelica: Za mene je krađa ili brisanje dvadeset minuta filma, a u pitanju su dvadeset veoma provokativnih minuta, snimljenih u Carigradu, bila šok. Sve je to jako čudno, sve te prepreke na koje smo nailazili snimajući taj film i na kraju još i krađa. Budući da se materijal nije pojavio, mislim da je prosto namerno izbrisan. Potrebno mi je da se odmaknem od tog slučaja i da vidim šta ću, da li da to ponovo snimam ili da montiram bez tih delova. U svakom slučaju film će se pojaviti onda kad ja prebolim tu nasilnu akciju, tu povredu koja mi je načinjena. Sama činjenica da je neko uradio tako nasilnu stvar, govori da se neko jako plaši tog filma. To me već teši. Moj suprug i ja često radimo nekoliko projekata istovremeno. Na “Dragoj Mašin…” Nebojša je bio producent, a on sad posle puno vremena pakuje film u kome bi on bio scenarista i reditelj.

Koje od svojih dela nameravaš da pretočiš u film ili pozorišnu predstavu?

Isidora Bjelica: “Kako preživeti porođaj“ zamišljam kao urnebesnu komediju, a jednog dana bih volela da snimim film po mom romanu “Ljubav u Tunisu”.

Šta ti je sledeća destinacija, jer je poznato da si pravi globtroter?

Isidora Bjelica: U decembru je moj rođendan, a to je uvek dobar povod da ne budem u zemlji. Mrzim proslave rođendana tako da sa suprugom idem u Veneciju, a već u januaru posao bi trebalo da me odvede u Ameriku.

Koji je tvoj životni moto?

Isidora Bjelica: “Carpe diem” ili “iskoristi dan”. Imamo malo životnog vremena i ja se trudim da ne žalim ni za jednim propuštenim minutom. Živim svaki dan kao da mi je poslednji. Bez kompromisa, bez dosade, bez laži. Na mom mobilnom telefonu, kad se upali, piše baš taj pozdrav, “carpe diem vojvotkinjo”!