Gost ovogodišnjeg jubilarnog Sajma knjiga bila je i Nataša Radojčić, američki pisac našeg porekla. O razlogu odlaska iz domovine i temama njenih romana, Nataša otkriva da je bila u prilici da putuje po celom svetu i da je svuda nailazila na patnje zaboravljenih ljudi. One su bile veoma slične, jer su pojedinci mahom živeli u politički kompromitovanim režimima, gde im je kao poštenim jedinkama bilo onemogućavano da prežive. Samim tim, njihovi životi su je uvek inspirisali za nove knjige.

Kada ste otišli u inostranstvo i kako ste se tamo snašli?

Nataša Radojčić: Rođena sam 1966. godine u Beogradu, u njemu sam završila osnovnu i srednju školu i studirala na FDU. Međutim, u Njujorku sam završila postdiplomske studije književnosti na Univerzitetu Kolumbija. Van zemlje sam previše dugo, tačnije od 1989. godine. Trenutno živim u Njujorku, gde predajem na Jezuitskom univerzitetu (retoriku i jezičku kompoziciju), a na Umetničkoj školi za profesionalne pisce “Media Bistro“, predajem moderni roman.

Vaša prva knjiga “Povratak ratnika” je već nagrađena u Italiji. Otkrijte nam nešto više o njoj?

Nataša Radojčić: Moj prvi roman za temu ima rat u Bosni i do sada je objavljen na osam jezika. Govori o vojniku koji se vraća sa ratišta, opterećen osećanjem krivice i gomilom novca, koji je stekao na nepošten način. Rodno mesto više ne može da prepozna, a u okolinu uopšte ne može da se uklopi. Tu sada vladaju neka druga pravila, merila vrednosti koja su mu nerazumljiva i nepristupačna. Kockajući se i pijući rakiju, on polako propada i u roku od samo dva dana doživljava potpuni krah.

Nedavno ste završili još jedan roman koji će uskoro objaviti beogradska izdvačka kuća “Laguna”...

Nataša Radojčić: Da, reč je o romanu “Ti ovde ne moraš da živiš”. Motivacija za ovo delo je pomalo komplikovana. Naime, glavna junakinja je divlja i mlada Beograđanka, koja besumučno luta svetom. Roman sam počela da stvaram na Karibima, tačnije u San Huanu, gde sam bila u gostima kod moje prijateljice, slikarke Aikse i njenog supruga Edvina. Oni su mi tada pokazivali siromašni deo Portorika, a potom su me odvezli na Kubu, gde sam još kao devojčica boravila 1979. godine. Ostala sam u Havani, a potom otišla na Jamajku, gde sam grozničavo nastavila da završavam roman u jednoj kolibi na Trezor Biču. Po povratku u Njujork, još mesec dana mi je bilo potrebno da roman uobličim, tako da je moje delo “Ti ovde ne moraš da živiš” pre šest meseci objavljeno u Americi, a nadam se da će uskoro biti dostupno i čitaocima u Srbiji i Crnoj Gori.

Na kom jeziku pišete svoja dela i da li je lakše piscu da se probije u inostranstvu, nego kod nas?

Nataša Radojčić: Pišem na engleskom, a objavljujem za mnoge svetske izdavačke kuće (“Random Hous”, “Le Seull”, “Berlin”, “An Oved”, “Adelfi”, “Wereledbibliothek”). Mislim da je potpuno isto i piscu u Beogradu i piscu u Njujorku kada treba da pronađu izdavača. Tu je potrebno dosta muka i mnogo sreće.

Da li ljudi u inostranstvu znaju za naše pisce i koja njihova dela su bestseleri izvan naših granica?

Nataša Radojčić: Ja nisam čula da naše pisce mnogo objavljuju, a ne verujem da ima uopšte bestselera.

Koja od vaših knjiga je poslužila kao scenario za film i da li znate ko će u njemu glumiti, a ko će ga režirati?

Nataša Radojčić: Direktno sam radila scenario za “Pomračenje”. Glumci su već angažovani poput: Carpice Benedeti i Sunny Denofroa. Snimanje će početi na proleće, a ko će režirati za sada još ne znam.

U Rimu ćete na proleće imati i premijeru svog dramskog teksta...

Nataša Radojčić: Napisala sam i pozorišni komad “Pomračenje”. Pošto su moje knjige popularne u Iitaliji, imam dosta kontakata sa italijanskim rediteljima i trenutno je “Pomračenje” u prevodu, a za potrebe pozorišne predstave će ga režirati Piero Maccarineli.

Pripremate li nešto novo?

Nataša Radojčić: Završavam treću knjigu, ali o njoj još ne bih ništa pričala.

Šta radite u slobodnom vremenu?

Nataša Radojčić: Pohađam časove letenja!