Sinoć je u prepunoj Hali I Beogradskog sajma otvoren jubilarni 50. Međunarodni Sajam knjiga. U ime ovogodišnjeg počasnog gosta, Velike Britanije, posetiocima se obratila Vesna Goldsvorti, pisac srpskog porekla.

Vesna Goldsvorti se obratila posetiocima

Počastvovana sam što je baš meni pripala dužnost da ovu jubilarnu manifestaciju otvorim u ime Velike Britanije, zemlje koja je već 20 godina moj drugi dom. Na razne načine sam savremeni britanski pisac i delim svoju usvojenu domovinu sa književnicima kao što su: Salman Ruždi, Kazuo Išiguro, Treca Acopardi, Bernardin Evaristo... čija imena, kao i moje, govore o različiitim svetovima iz kojih smo došli. U engleskoj literaturi, koju inače predajem i pišem, osećam se kao kod kuće, ali u svoj engleski dom sa sobom donosim bogato nasleđe spisateljica od Jefimije do Isidore, kao i onih iz moje generacije. Reči koje stvaram uvek nose otisak srpske i crnogorske tradicije u kojoj sam odgajana – izjavila je Vesna Goldsvorti, koja je na zaprepašćenje većine prisutnih, govorila na engleskom, a ne na maternjem jeziku.

Inače, domaćin koji je svečano otvorio Sajam knjiga bio je naš akademik i književnik Ljubomir Simović. Osvrćući se na prapočetke pisane reči, autor mnogih drama poput “Boja na Kosovu”, “Hasanaginice”, “Čuda u Šarganu”, “Putujućeg pozorišta Šopalović” je rekao:

Akademik, Ljubomir Simoviæ, sveèano je otvorio Sajam knjiga

Knjige su nekada izazivale strah diktatora i moćnika i oni su ih u srednjem veku kao i u Trećem Rajhu, javno i egzemplarno spaljivali na trgovima. Danas moćni knjige ne spaljuju, čak im i ne sude, čak ih i ne zabranjuju, već su našli diskretniji i efikasniji način – oni ih ignorišu. U tome im pomaže i razgradnja vrednosnog sistema, kojom je knjiga potpuno obezvređena i neutralisana. Pokazalo se da je knjiga na većoj ceni i da je jača i moćnija onda kada joj sude i kada je bacaju na lomaču, nego onda kada je ovenčavaju nagradama. Svedoci smo da se knjižare pretvaraju u banke, kladionice i parfimerije. Čak se i izdavačka preduzeća sa najbogatijom tradicijom i od najvećeg nacionalnog značaja, gube sa scene ili na njoj u nemaštini tavore. Knjižare ne plaćaju izdavačima, izdavači ne plaćaju piscima, ali pisci uprkos tome pišu i izdavači uprkos tome štampaju, pa i knjižari uprkos svemu tome prodaju knjige. Čak ih i čitaoci, uprkos praznih džepova kupuju i čitaju. Vrhunac te vere u knjigu i te snage da se ta vera održi jeste i ovaj Sajam knjiga – istakao je Ljubomir Simović.

Iako je počasni gost Britanskog saveta i izdavačke kuće “Laguna” bio Tony Parsons, on je iz nekog nepoznatog razloga izostao kao govornik na svečanom otvaranju. Autor dela poput: “Brbljivac ponovo napada”, “Ogoljeno”, “Čovek i dečak”, “Za moju malu”, “Čovek i žena”, “Prava porodica”, “Neispričane priče” nije bio po volji nekih članova Saveta ove značajne manifestacije, tako da iako su posetioci očekivali da im se Parsons obrati, on je u to vreme bio u poseti Novom Sadu i potpisivao svoja dela zaljubljenicima njegove proze.

Guzva veæ prvog dana