Glumac Branislav Trifunović je sa nestrpljenjem dočekao beogradsku premijeru filma Nikole Vukčevića “Pogled sa Ajfelovog tornja” u kome igra glavnu mušku ulogu. Direktna partnerka u priči mu je Marija Vicković.

Branislav Trifunović: Igram vajara, Vanju Dragovića, koji je na neki način sinonim savremenih mladih ljudi, sa svim svojim manama i vrlinama. Iako ne uspeva da se upiše ni na jednoj Akademiji u zemlji, vajarstvo mu je na prvom mestu, ali da bi preživeo mora da se bavi poslom koji je ispod njegovog nivoa. Okružen raznoraznim socijalnim problemima, pokušava da životu da neki smisao. U jednom trenutku događa mu se nešto lepo u privatnom životu, mada se ceo svet oko njega ruši. Lik je dosta blizak meni, ali s druge strane i veoma različit. Plašio sam se da se previše ne poistovetim, jer je Vanja ipak junak iz filma, a ne ja privatno. Jednostavno Vukčevićevo ostvarenje govori o ljudima moje generacije i o problemima sa kojima se svakodnevno susreću. Znači li to da postoji ciljna grupa kojoj je ostvarenje namenjeno?

Branislav Trifunović: Ne, mada je film rađen u modernijem fazonu, nego što su se radili projekti proteklih godina. Samim tim će možda u bioskope da privuče pre mlađu publiku, ali u njemu će se pronaći i oni nešto stariji. Po reakciji publike, u Herceg Novom, biće to pravi bioskopski hit.

Zbog čega film nije učestvovao na ostalim domaćim festivalima?

Branislav Trifunović: Nije mi poznato, ali znam da će do kraja godine biti prikazan na filmskim festivalima u Francuskoj i Nemačkoj.

U “Pogledu sa Ajfelovog tornja” jednu od uloga je ostvario i poznati hrvatski pevač Darko Rundek. Kakva je bila saradnja i da li ste imali zajedničkih scena?

Branislav Trifunović: Na žalost nismo. Međutim, van filma smo se družili. Darko je zaista sjajan čovek. Inače, i ja i reditelj Nikola Vukčević smo odrastali uz njegovu muziku i zato nam je naročito drago što smo imali priliku da se nađemo u njegovom društvu. Nikada neću zaboraviti završetak poslednje klape, kada je Rundek uzeo gitaru i samo za ekipu odsvirao nekoliko svojih hitova. Bilo je fenomenalno!

Iako ste postali popularni, čini se da niste česta meta paparaca. Kako to uspevate?

Branislav Trifunović: Jedan od razloga je taj što me nema stalno na in mestima. Uzdržavam se čak i od davanja čestih intervjua, pa to činim samo onda kada imam dobar razlog. Takođe nisam ni skandal – majstor, pa me na sreću paparaci i žuta štampa ostavljaju na miru.

Zbog čega vas nema u reklamama?

Branislav Trifunović: U tom poslu se troši lice, pa je zato bolje da ga ne radim. Poznajem dosta kolega koji su već snimili nekoliko reklama i znam da je to veoma rizičan posao, naročito kada se radi za male pare.

Da li se i dalje u slobodno vreme rekreativno bavite sportom?

Branislav Trifunović: Apsolutno. Čim imam slobodnog vremena iskoristim ga za fudbal, košarku ili tenis. Smatram da se sportom uvek treba baviti.

Poznato je da su glumci sujetna bića. Slažete li se sa time?

Branislav Trifunović: Možda deluje neskromno, ali je meni sujeta potpuno strana. Mislim da njoj podležu samo glumci koji ne rade.