Da u svakoj nesreći ima malo sreće potvrđuje priča o grupi “Tibia”. U vreme kolektivne depresije, par meseci posle bombardovanja (1999.), oformio se ovaj bend, bez pretenzija da prerastu u nešto ozbiljnije. Cilj im je bio samo da pronađu neki kreativni ventil. Danas, šest godina kasnije, oni su i dalje na okupu, imaju mnogo koncerata iza sebe, super su prijatelji i definitivno ih treba shvatiti ozbiljno.

Par sati pred njihov poslednji beogradski koncert razgovarali smo sa frontmenom benda i prvim vokalom, Milošem. Zanimalo nas je kako je bend nastao, ko ga čini i šta znači reč tibia.

Miloš – Tibia: Pored mene, tu su i Jelena - vokal, Dragan - drugi vokal, Aleksandar - bubnjar, Marko - bas, Mlađan -gitara i još jedan Aleksandar, takođe za gitarom. Grupa je nastala tako što su se spojili članovi 2 raspadnuta hard core benda, iz želje da nastave da sviraju. U to vreme sam ja studirao veterinu i polagao anatomiju. Ispit sam pao, ali sam saznao da tibia znači cevanica tj. kolenjača, pa sam ostatku ekipe predložio da se tako zovemo, što su oni prihvatili. Nema skriveno značenje, samo lepo zvuči.

Imate dva albuma iza sebe. Da li vam je muzika hobi ili imate ambiciju da zarađujete od nje?

Miloš – Tibia: Prvi album je izašao 2001. kao kasetno izdanje, a reizdat je 2003. godine, na disku za “Active time”. Drugi, aktuelni CD snimljen je oktobra 2004. godine i samoizdat za našu etiketu Another Bone records. Budući da sviramo takvu muziku kakvu sviramo, manje komercijalnu, malo bi suludo bilo da imamo pretenzije da nam je to više od hobija. Tako da, muzika nama jeste hobi iako bi ja voleo da je drugačije. Ali mislim da ljudi koji se bave izdavaštvom i ljudi koji se bave medijima nemaju sluha za nas, bez obzira što smo sasvim dovoljno komercijalni za ovdašnju publiku. Ali, time se ne opterećujemo mnogo, trenutno smo zadovoljni sami sobom i muzikom koju radimo.

Kakvu, onda, perspektivu vidiš za vrstu muzike kojom se vi bavite s' obzirom na taj nedostatak sluha određenih ljudi koji upravljaju tržištem?

Miloš – Tibia: Nama je najbitnije da sami sebi zvučimo što bolje, a da li će ljudi imati sluha, to je sad već pitanje koje zavisi od neke šire edukacije. Mi smo od malih nogu u muzici, što znači da smo poprilično obrazovani po tom pitanju. Ne mislim da smo mi na nekom višem nivou od prosečnog slušaoca, ali mislim da bi neke malo dublje i pametnije stvari morale da se forsiraju, a ne ono što se forsira sada.

Da li smatrate da ste jedinstveni, ili imate neke uzore koji su uticali na formiranje vašeg stila?

Miloš – Tibia: Uzora ima, ali ne u domaćoj muzici koju slabo slušamo. Na našoj play-listi se može naći svašta, od Tori Amos i “Massive Attack” do najstrašnijeg dead metala. Tako da, uticaja sigurno ima, ali ne toliko izraženih. Na poslednjem albumu se može osetiti prizvuk benda “A Perfect Circle”, ali je izuzetno mali.

Da li imate konkurenciju, i koji bend cenite na ovdašnjoj sceni?

Miloš – Tibia: Ne razmišljam u tom smeru da li postoji neka konkurencija. S' druge strane ima bendova koje stvarno volimo da slušamo i to su, mahom, naši prijatelji, što je super, jer lako možemo da ostvarimo komunikaciju, pa da sviramo ili radimo pesme zajedno. To su, na primer, “Falling life”, pravi hard core bend, zatim “Tea break”, sjajan kalifornijski pank, pa “B Movie Slit Wrist”, odličan metal core bend...

Mislite li da utičete na mlade ljude, i da li vam je to i želja? Koji je prosek godina publike kojoj se obraćate?

Miloš – Tibia: Mislim da utičemo. To je posledica činjenice da sviramo šest godina, i da smo na svom početku bili jedini koji sviraju ovako nešto. Sad su se pojavili neki slični bendovi, što znači da smo mi nešto uradili. Neki posao smo završili. A publika koja nas sluša je šarena, ima i mladih i starijih. Tačno se vidi na svirkama kako jedna polovina publike pomno prati šta se dešava, dok je drugi deo šašav i zeza se i živi tu svoju mladost u potpunosti.

Koje koncerte bi izdvojili kao najzanimljivije?

Miloš – Tibia: Mislim da je veoma zanimljiv bio ovaj Exit, koji smo vrlo skeptično svirali, jer nismo znali kako će sve ispasti, ali je izuzetno dobro prošao. Bilo je tu sjajnih koncerata u KST-u, a i poslednji na Akademiji je bio zaista dobar. Sjajno se uvek provedemo u Lazarevcu, gde nismo svirali skoro, ali se nadam da hoćemo. Svirali smo dosta po Srbiji, i uvek je bilo ok, a stigli smo i do Sofije. Imamo neke planove vezane za inostrane koncerte, ali otom-potom.

Kad smo kod inostranstva, da li planirate proboj na strano tržište, gde je jako teško naći izdavača?

Miloš – Tibia: Želju imamo, jer publike za ovako nešto napolju ima. Problem je što teško možemo biti iole konkurentni na tom tržištu, budući da su produkcioni kvaliteti kod nas vrlo niski u odnosu na ono što je standard. Dovoljno je preći granicu, stići do Zagreba, ili Budimpešte i već se uočava neverovatna razlika. Da li je problem u novcu i opremi u tim studijima, ili u edukaciji ljudi koji rade u njima, ne znam. Moje je da sviram. Tačno znam šta hoću, ali mi se čini da to ne dobijam u studiju. Ne dobijam onu energiju koju mi imamo na koncertu, svaki put.

Obično se za ovakvu vrstu muzike vezuje priča da izaziva agresivnost kod mladih ljudi, kao i da se na koncertima uživaju opojna sredstva. Kakav je tvoj komentar na takva nagađanja?

Miloš – Tibia: Za svojih 10 godina, koliko sam na koncertima HC i metal muzike, video sam, možda, dve ekscesne situacije. Igrom slučaja sam radio na koncertu Zdravka Čolića, na Marakani. Ne mogu opisati koliko sam se tuča nagledao. Meni je jako zanimljiva priča da su muzičari ovakve muzike narkomani, alkoholičari i ostalo. Uostalom, gde ima više tuča, na koncertima agresivne muzike ili i kafani, na narodnjacima? Čini mi se da mi imamo jednog narodnjaka koji je, u skorije vreme, umro od prekomerne doze kokaina. To, čini mi se, najbolje govori. U krajnjem slučaju, muzičari koji se bave ovom vrstom muzike nemaju keša za tako skupu drogu, tako da te priče ostaju u domenu nekih predrasuda, urbanih legendi. Bilo bi krajnje vreme da se prevaziđu.

Ako bi vam neka jaka izdavačka kuća, kao što je “City records”, ponudila saradnju da li bi pristali ili bi to smatrali prodajom?

Miloš – Tibia: Ne razmišljam o prodaji. Voleo bi da mi neko objasni šta u ovoj državi, uopšte, znači reč prodaja. Kako izgleda ta pojava prodati se? Poenta je u kompromitovanju, jer svi znamo šta sve stoji iza “City”-ja. Ne, apsolutno ne bi pristali! I ne bi o tome ni razmišljali! Ne bi tu ideju ni razmatrali!

Kakvi su vam planovi? Da li je sledeći album u pripremi?

Miloš – Tibia: Trenutno smo na polovini materijala za novi album. Planiramo da ga sledeće godine snimimo. Kako ćemo ga izdati - nemam pojma. Ne bi se bunio da to bude, opet, u sopstvenoj režiji, ali bih voleo da ostvarimo neke kontakte sa distributerima. Što se nekih drugih planova tiče, ne pravimo ih. Situacija je takva da se može planirati, najviše, sat-dva unapred. Bitno nam je ovde i sada.