Mlada beogradska glumica Marija Karan, koja mnoge podseća na holivudsku divu Ali MacGraw, do sada je igrala u dva domaća filma “Kad porastem biću kengur” Raše Andrića i “Jesen stiže, Dunjo moja” Ljubiše Samardžića. Nedavno je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesorke Biljane Mašić, a leto je provela radno, snimanjući dva igrana filma. Trenutno je gledamo kao studentkinju Maju u sitkomu “Ljubav, navika, panika” reditelja Slobodana Šuljagića. Prihvatila je i ulogu Dezdemone u Šekspirovoj tragediji “Otelo”, koja će se igrati na Večernjoj sceni pozorišta “Boško Buha”.

Kako je došlo do vaše saradnje sa Petrom Pašićem, rediteljem “Svadbe”?

Marija Karan: Pre nekoliko meseci sam dobila poziv da igram u slovenačkom filmu “Svadba”, koji je trebalo da režira Petar Pašić. Dobivši scenario, shvatila sam da bih trebala da tumačim Slovenku, nevestu, koja se nalazi na životnoj prekretnici. Bio je to veliki izazov za mene, jer je trebalo po prvi put da glumim na slovenačkom jeziku. Pored mene, od naših glumaca, u filmu igraju i: Nebojša Glogovac, Bojan Dimitrijević, Nikola Pejaković i Feđa Stojanović. Snimanje je završeno krajem leta i sada je ova komedija u montaži, pa se nadam da će premijera biti početkom sledeće godine.

Pošto ste glumili na slovenačkom jeziku, da li vam je predstavljalo problem da naučite ulogu?

Marija Karan: Moram priznati da nije. Replike koje sam trebala da izgovorim, dugo sam uvežbavala, tako da mi se dešavalo da mi na snimanju priđu pojedinci i pohvale moj rad rečima “Odlično zvučiš, kao prava Slovenka”. Rad na filmu je za mene veliko iskustvo, a oko akcenta i samog jezika dosta mi je pomogla i glumica Milena Zupančič, koja u filmu igra moju majku.

Međutim, letos ste snimili još jedan film. O čemu se radi?

Marija Karan: Jeste, radila sam dramu “Kroz krv i kosti”. Posebno me je radovalo to što se projekat snimao na obali Kornvola u Engleskoj. Presrećna sam što sam bila u ekipi odličnih engleskih glumaca, od kojih sam što šta naučila. Inače, verujem da će film uskoro videti i domaća publika, koja će dati konačan sud o mojoj ulozi. Za sada ne bih ništa više otkrivala o ovom inostranom projektu.

Letos ste priveli kraju studije na FDU. Koliko je diploma značajna u životu?

Marija Karan: Veoma! Diplomirati glumu za mene je bila velika stvar i zbog toga sam presrećna. Možda nekome to puno ne znači, ali je sa mnom sasvim suprotno. Sa ponosom mogu da tvrdim da sam sada profesionalna glumica.

Veliku popularnost ste stekli serijom “Ljubav, navika, panika”, koja se već drugu sezonu emituje na televiziji. Koliko ste se uklopili u lik Maje i da li ste i privatno njoj slični?

Marija Karan: Dok kreiram ulogu, uvek dajem sve od sebe. Maja nema puno sličnosti sa mnom privatno i različite smo po načinima shvatanja života, kao i po interesovanjima. Međutim, mislim da sam potpuno ušla u lik koji je zamislio scenarista Nebojša Romčević, a po reakciji gledališta mi se čini da je Maja pronašla put do njihovih srca.

Ovo vam je prva uloga u televizijskog seriji...

Marija Karan: Jeste i zbog toga sam prošle sezone bila veoma uzbuđena. Inače, načini rada između filma i serije se razlikuju. Dok na filmu sve teče sporo, snimanje serije zahteva veliku brzinu. Opet, na filmu je sve podređeno jednom kadru, dok je na televiziji suprotno.