U prvencu Uroša Stojanovića “Čarlston za Ognjenku” lik čuvenog srpskog akrobate tumači Nenad Jezdić. Glumac tvrdi da mu je velika čast, ali i obaveza, što igra upravo tu ulogu. Iako zahteva veliku fizičku kondiciju, to mu ne predstavlja problem, jer već nekoliko meseci svakodnevno trenira. Svestan je pomalo opasnih scena koje treba da izvede, ali ih računa kao sastavni deo glumačkog poziva.

Tumačite lik akrobate Dragoljuba Aleksića...

Nenad Jezdić: To je specifičan lik iz prostog razloga što je on zaista i postojao. Umro je 1985. godine u staračkom domu. Bio je izuzetno sposoban čovek, sa enormnom snagom, što je dokazao leteći iznad Beograda, držeći se samo zubima o metalno uže, koje je visilo iz avion. Takođe je kao od šale savijao debele metalne šipke, žvakao staklo, autobuske gume... Posebno me je očarao time što je sve to izvodio u humanitarne svrhe i nizašta nije uzimao novac. Primera radi, kada je nastupao u Londonu, sav prihod je otišao njihovoj ratnoj siročadi. Taj lik je toliko fenomenalan da me je prosto opčinio. Čini mi se da je reditelj Stojanović ovim filmom napravio omaž Dragoljubu Aleksiću.

Znači li to da u filmu imate dublera ili sami izvodite vratolomije?

Nenad Jezdić: Nemam dublera, jer mi nije problem da neke stvari sam izvedem. Već dva meseca idem u teretanu i radim na definiciji svog torzoa. Neću visiti sa velikih visina, a biću osiguran i sajlama.

Da li ste se ikada našli u prilici da upoznate čuvenog akrobatu?

Nenad Jezdić: Nažalost, nikada. Ovaj poznati srpski akrobata je umro u Beogradu, kada sam ja imao samo 13 godina i živeo u Valjevu. Međutim, Aleksić je bio idol i mom pokojnom dedi. Verovatno bi takav čovek, da se našao u Holivudu, napravio blistavu karijeru i ne bi otišao sa ovog sveta zaboravljen od svih i finansijski uništen.

Zanimljivo je da je Aleksić tokom rata 1942. godine snimio film “Nevinost bez zaštite”. Da li ste ga gledali?

Nenad Jezdić: Naravno. Film je sniman u okupiranom Beogradu, a govori o snazi tela i volje, društvenoj nepravdi i nežnoj ljubavi. Inače, Dragoljub je bio nešto više od puke fizičke snage, prepun emocija, što me zaista fascinira kod njega.

Kako teče saradnja sa rediteljem Stojanovićem?

Nenad Jezdić: Nas dvojica smo imali pripremu oko toga kako treba da dočaram lik Aleksića. Dat mi je zadatak da verno prikažem pomalo smotanog ljubavnika, koji iskreno ume da voli. Inače, reditelj je tvrdoglav, ali nikada ne može da bude tvrdoglaviji od mene, pa je naša saradnja dobra. (smeh)

Da li je tačno da ćete vi, a ne Sergej Trifunović, tumačiti Crnog Gruju u istoimenom filmu, čije snimanje počinje za nekoliko meseci?

Nenad Jezdić: Da, tačno je. Producent mi je potvrdio da ću ja igrati Crnog Gruju i to me veoma raduje. Izgleda da nije kome je rečeno, već kome je suđeno!

Koliko vas opterećuje popularnost koju ste stekli reklamirajući “Lav” pivo?

Nenad Jezdić: I da i ne. Kada sam neraspoložen, umeju pomalo da me nerviraju upadice i pošalice na račun moje uloge u reklami. Inače mi sve to deluje simpatično kada sam dobre volje. Uvek se podsetim da sam reklamu radio zbog honorara i to onda ne bi trebalo ni malo da mi smeta.