Ekipa filma “Čarlston za Ognjenku” uveliko je u drugoj fazi snimanja ovog vrlo zahtevnog projekta. Nakon rada u Smederevu, na lokacijama tvrđave despota Đurđa Brankovića iz XVI veka, ekipa se preselila na lokacije u Beloj Crkvi, a potom na Frušku Goru.

Dvadesete godine prošlog veka i doba čarlstona koji je tek osvajao Srbiju, trenutak je u kome se odvija priča igranog debija Uroša Stojanovića. Dakle, Srbija između istoka i zapada, magije i civilizacije. Jedno malo selo u planini ratom opustošene zemlje, ostalo je bez ijedne muške glave, te dve devojke kreću u veliki grad u akciju otimanja muževa i pronalaženja one prave ljubavi. Moderan, a mitski. Bajkovit, a utemeljen u realnosti. Duhovit i ozbiljan, izvanredno maštovit scenario koji spaja bajku, legendu i surovu stvarnost.

Ovo je ljubavna komedija sa mnogo plakanja, za šta bi američki kritičari rekli ultimativni date movie. Ovo je film na koji bi trebalo da vodite osobu koju volite, ističe jedan od scenarista i reditelj filma Uroš Stojanović.

Pored reditelja, na scenriju su radili su i: Aleksandar Radivojević, Srđan Dragojević i Stevan Koprivica.

Svako od scenarista ovog filma, pa sa njima i ja, uneo je u ovaj projekat nešto svoje. Svako od nas četvorice pripada potpuno različitim generacijam i ima različite senzibilitete, što je vrlo dobro u radu na scenariju. Napisao sam ovu priču i uradio nekoliko verzija scenarija, a onda je svako od koscenarista dao svoj doprinos, dodaje Stojanović.

Scenaristički i rediteljski Srđan Dragojević je potpisao najznačajnije srpske filmove devedesetih (“Mi nismo anđeli”, “Lepa sela lepo gore” i “Rane”), a o “Čarlstonu za Ognjenku” ističe: Ovo je briljantan scenario koji obećava veliki uspeh, kako komercijalno tako i festivalski, uspešno kombinujući najbolje od evropske i američke kinematografije, a pritom se izuzetno vešto poigrava i koristi “domaće specijalitete” - divlju energiju Balkana sa nadrealističkim komponentama u priči i karakterima koji se još jedino na ovom tlu mogu sresti “uživo”. Toplo preporučujem ovaj film, a garancija budućeg uspeha je njen autor, Uroš Stojanović, najtalentovaniji u nekoliko generacija studenata Fakulteta Dramskuh Umetnosti.

Budžet od oko milion i tri stotine hiljada evra, “Čarlston za Ognjenku” svrstava u red visokobužetnih srpskih filmova, kostimiranih ostvarenja koja oživljavaju epohu. Vrlo smelo, ali i mudro, nakon četiri godine priprema, neophodan vetar u jedra ovom filmu omogućio je producent Batrić Nenezić, vlasnik kuće “Blue pen”, a ujedno i pesnik, koji težnju ekipe filma “Čarlston za Ognjenku” za kvalitetom - umetničkim i tehničkim - definiše kao “pravljenje svetskog filma na srpskom jeziku”:

Uroš Stojanović i ja upoznali smo se nakon izdanja jedne moje zbirke pesama. Posle njegovog komentara moje zbirke, shvatio sam da je on izuzetno nadaren umetnik. Upoznavajući njega, upoznao sam i projekat, a kada sam pročitao scenario, uvideo sam da se radi o jednom izuzetnom tekstu koji u sebi spaja dve stvari: egzotiku i glamur. Sa tom količinom sjajnih ženskih likova, što je retko u srpskom filmu, shvatio sam da Uroš može da iznese ovaj vrlo zahtevan projekat. Naš cilj je samo jedan - želimo da napravimo svetski film na srpskom jeziku. Film, kao proizvod je izuzetno sofisticiran, ali i težak za rad, a mi smo u stanju da ga napravimo po svetskom ugledu i na svetskom nivou.

Odličnu fotografiju “Čarlstona za Ognjenku”, koja je neophodna jer je reč o epohi, ostvariće provereni direktor fotografije Dušan Ivanović, koji je između ostalih slikao i “Točkove” i “Ringeraja”. Film se snima najsavremenijom filmskom tehnikom i to u formatu sinemaskop, što srpski film nije imao još od vremena “Kozare” i “Sutjeske”.

Producenti filma su obezbedili sve tehničke predispozicije da napravimo vrlo kvalitetno umetničko delo. Film snimamo u super 35 mm, u formatu sinemaskop, što je retko za domaći film, pogotovu danas. Tehnika kojom snimamo je trenutno najbolja u Evropi i nabavljena je u Nemačkoj, gde ćemo u Arifleksovoj laboratoriji i obrađivati film. Uspeli smo da ostvartimo sve neophodne uslove da holuvudski radimo u Srbiji, zadovoljan je Ivanović.

Ukoliko se osvrnete u poslednje decenije trnovitog puta i razvoja srpskog filma, možete uočiti da je jedan od najpožrtvovanijih filmskih radnika scenograf Veljko Despotović, koji je omogućio da neki domaći filmovi izgledaju mnogo bolje nego što jesu u celini. Tokom duge i bogate karijere radio je preko 80 domaćih fimova, brojne koprodukcije, ostvarenja svetske kinematogarfije. “Krivac” je za scenografije filmova: “Ko to tamo peva”, “Sabirni centar”, “Tito i ja”, “Nož”, “Lavirint”, “T.T. Sindrom” ili “Jesen stiže, Dunjo moja”.

Reditelj Uroš Stojanović, ekipa filma i ja smo pune četiri godine lutali po Srbiji kako bi pronašli najbolje terene, a da budu autentični i verodostojni, što scenario precizno zahteva. Ima mnogo objekata i svu su pažljivo odabrani. Na primer, lokacija u smedervskoj tvrđavi je savršena za scenu vašara iz prošlog veka, što će se videti i na filmu i mislim da će izgledati savršeno.

Reditelj Uroš Stojanović, prepoznatljiv je po šeširima koje nose privatno, a mnoge od njih je dizajnirala Ksenija Terzović, kostimograf filma “Čarslton za Ognjenku”.

Scenario je zaista delovao inspirativno na mene, a i vreme u kome je smeštena radnja filma, zahteva veliki broj kostima. Mislim da ih ima preko 250, što je izuzetan broj za domaći film, znajući u kakvim uslovima se snimaju filmovi na ovim prostorima.

Dakle, svi preduslovi za kvalitetan visokobudžetni srpski film su utkani u “Čarlston za Ognjneku”. Nadajmo se da će takav i biti. Premijera filma se planira za februar naredne godine, a producenti filma i ekipa se nadaju i mogućoj premijeri na nekoj od vodećih svetskih festivala. Pucaju na Kan, što je za poštovanje, pa kada nas košarkaši razočaraju, neka bar filmadžije budu uspešniji sa linije 6,25.