Debitantski film Dušana Milića, “Jagoda u supermarketu”, prikazan je na preko 50 inostranih festivala, na kojima je doživeo zavidan međunarodni uspeh sa pet značajnih nagrada. Njegov novi film “Ljubavni sabor u Guči” svetsku premijeru imaće, najverovatnije, na Berlinskom festivalu februara naredne godine, a do tada ovog scenaristu, reditelja, a sada i kopropducenta, očekuje onaj naporan deo kreiranja iluzuje pokretnih slika - postprodukcija filma.

Kakvi su rezultati oslikavanja zabranjene balkanske ljubavi Romea i Julije (Julijane)?

Dušan Milić: Srbija za razliku od nekih drugih evropskih zemalja je mnogo više liberalnija. Treba pokazati da slobode kod nas postoje i slobode koje Romi uživaju kod nas su mnogo veće nego što ih uživaju u nekim drugim zapadno-evropskim zemljama, tako da sam siguran da će to dobro proći. Međutim i kod nas uvek postoje neki antigoni koji dokazuju suprotno. No, imao sam u filmu jednu scenu gde sam skrivenom kamerom želeo da snimim poljubac naših glavnih junaka, Romea i Julijane, nasred Knez Mihailove ulice. On je Rom, a ona nije. Nadao sam se da će se neko okrenuti i to prokomentarisati. Međutim, bez obzira što smo snimali u takozvanom špicu, u 15 časova i to u petak, niko se nije okrenuo, a još manje reagovao. Oni su se ljubili, a to niko nije primetio. To je najbolji dokaz da je tako nešto na ovim prostorima potpuno normalno.

Šta zapravo znači prvi projekat sa Euroimagesom, što “Ljubavni sabor u Guči”, zapravo i jeste?

Dušan Milić: To je jedan veoma dug put. Mi se sa njma borimo već dve ipo do tri godine. Projekat smo počeli da pripremamo u martu 2003. godine, a Euroimages je odmah bio kao neki vid našeg potencijalnog partnera. Morali smo da zatvorimo finansijsku konstrukcioju filma na 80% ukupnog budžeta, da bi oni u projekat ušli sa njihovih 20% investicija. To nije veliki udeo u filmu, ali je ipak značajan. Euroimages je prestižna institucija u okviru evropske kinematografije, te je nama bilo značajno da imamo podršku jedne takve institucije koja svojim autoritetom staje iza projekata koji imaju potentnu budućnost u smislu prikazivanja, distribucije u Evropi. Vrlo je teško sarađivati sa Euroimagesom, ali je moguće. To je jedna velika mašinerija, teška birokratija koja zahteva tone i tone papira i završene papirologije, tako da smo dve i po godine sa njima radili dok nismo potpisali ugovor.

U ovom projektu ste i scenarista i reditelj i koproducent. Je li to kompletno sagledavanje filma?

Dušan Milić: Ne mogu reći da sam klasičan producent. Napisao sam scenario za projekat koji je ujedinio nekoliko stranih producenata i Euroimages. Tačno je da se vodim kao jedan od koproducenata, ali ja sam samo veza svih ostalih koproducenata u ovom filmu. Ipak, bilo mi je najbitnije da pripremim i snimim ovaj film.

Koliko je “Ljubavni sabor u Guči” zahtevniji nego Vaš igrani debi “Jagoda u supermarketu”?

Dušan Milić: Snimanje filma je trajalo 11 nedelja, što je mnogo više od mog prethodnog filma “Jagode u supermaketu” koji smo snimali sedam nedelja. Kada bi tako sagledavali, rad na ovom filmu bi bio objedinjeni rad na dva prosečna srpska filma. Neuporedivo je teži, zahtevniji i veći projekat od mog prethodnog filma.

Koliko je plasman jednog filma na stranim festivalima bitan za moguću realizaciju narednog?

Dušan Milić: Vrlo znači. “Jagodom u supermarketu” sam startovao na berlinskom festivalu gde ga je videlo dosta ljudi iz struke, a kasnije smo proputovali još nekih 50 festivala, tako da sam upoznao mnogo ljudi koji su videli film i na neki način su bili zainteresovani da rade nešto zajedno sa mnom u budućnosti, kada budem imao neki projekat. U ovom filmu, moj glavni producent, Karl Baumgarten, bio je od samog starta uz mene i uz ovaj projekat, a uspeli smo da ubedimo da se u produkciju uključe i austrijski i bugarski koproducenti. Plasman filma na stranim festivalima zaista znači za neki naredni projekat, jer vas profesionalci i pojedinci iz struike brže i bolje upoznaju.

Najavljivana je saradnja sa Čaplinovom unukom, Krajom. Ona je izostala, iz kojih raloga?

Dušan Milić: Razmišljali smo da i nju uključimo u ovaj film. Imao sam jednu odličnu ulogu za nju, ali nam se nisu poklopili termini, pošto ona ima dosta poslova i velikih i zahtevnih projekata od kojih nije mogla da odustane. Prosto, nismo uspeli da usaglasimo termine, a da ona bude prisutna na snimanju u Guči, tokom tih sedam dana trajanja sabora. Ona je zaista želela da učestvuje u ovom filmu, jer je oduševljena fenomenom Guče o kojoj je snimila i svoj dokumentarni film.

Da li i za kada se može najaviti premijera filma kod nas, odnosno njegov festivalski život?

Dušan Milić: Predstoji težak rad montaže, obrade, postprodukcije filma. Potrudićemo se da film završimo za predstojeći berlinski festival koji se održava u februara naredne godine. Da bi film ušao u jednu od selekcija berlinskog festivala, on kompletno mora biti završen do 15. decembra. Ako nekim slučajem to ne uspemo, nadam se nekom drugom festivalu, a siguran sam da će film biti festivalski vrlo uspešan. Domaća premijera se planira za proleće.