Pošto estradne zvezde važe za imućne ljude, u masovnoj besparici, malo, malo, pa im neko traži pare na zajam! Mnogi su ovu “školu” skupo platili, pozajmljeno im nikad nije vraćeno, pa im više ne pada na pamet da glume galantne dobročinitelje, po cenu da budu proglašeni cicijama.

Za razliku od mnogih, Beki Bekić nikako da se opameti. I kad čvrsto reši da bude “karakter” i “stavi zmiju u džep”, ne da mu se. Nedavno mu je došla koleginica koja je krenula da kuka kako će joj dete ubrzo gladovati, ako negde ne pozajmi par stotina evra, dok joj ne uskoči neka tezga. Slušao je Beki “srca kamenoga” i pustio koleginicu da ode kući praznih džepova. Ali, čim je izašla, počela je da ga grize savest. I on decu ima... Nije prošlo mnogo, a pozvao je da se vrati i dao joj pare koje će mu biti vraćene ko zna kad! Tako Beki, meka srca, već godinama...

Kada bi mi ljudi vratili ono što mi duguju, mogao bih da kupim garsonjeru u centru Beograda. Mogao bih da je izdajem i da svakog meseca stavljam u džep bar dvesta evra. Ali, eto... Uostalom, mnogo puta sam priznao da sam magarac! – samokritično će najnasmejaniji pevač na estradi.

Snežana Đurišić, poučena gorkim iskustvima, strogo pazi da zbog novca ne izgubi prijatelje i pozajmljuje onoliko koliko može da prežali. Novac joj traže kolege, prijatelji, nepoznati ljudi...

Teška su vremena i ljudi misle da mi, pevači, imamo mnogo. Daleko je to od istine. Imala sam prilike da vidim kako su se zbog novca raspala mnoga prijateljstva i zato sam izuzetno oprezna. Ljudi se obično zalete kad pozajmljuju, a posle shvate da ne mogu da ispoštuju rokove. Onda počinju skrivanja, izbegavanja, bude ih sramota. Meni je najvažnije da sačuvam prijatelje i zato izbegavam bilo kakve novčane transakcije sa njima – mudro će Đurišićka.

Vera Matović kaže da su joj ljudi nekada tražili novac na zajam, ali da poslednjih godina to ne čine. Ona je, priznaje, novac rado davala na zajam, onda kada ga je imala, ali je isto tako i sama uzimala zajmove. Za divno čudo, bar tako kaže, loših iskustava nije imala.

Verovali ili ne, nikad mi, pevači, nismo imali mnogo para. Pred nas su samo padale mrvice. Kuće i krupne stvari smo kupovali uz pomoć avansa, kredita, zajmova. Recimo, uzmem avans za ploču, pa krenem da zidam kuću... Onda zafali, majstori neće da čekaju, pa moram da pozajmim od nekoga. Pozajmljivala sam pare od Nade Topčagić i Slavice Mikšić. A kome sam ja pozajmljivala, neću vam reći. Kao što sam ja na vreme vraćala pozajmljeno, tako su i meni vraćali na vreme! – prepričava Vera svoja iskustva.

Uvek dobrostojećem Eri Ojdaniću pare na zajam davno niko nije tražio. Godinama se pričalo da Era nigde ne mrda bez torbe pune para, a na njega su ljudi sa molbama za pozajmice nasrtali kao mušice! Jedva se Era branio, ali se i odbranio!

Ma ja pare na zajam ne dajem ni rođenoj majci! Znam ja da od vraćanja nema ništa. Dođe mi nekad neko, pa potraži 200 evra na zajam. Dam mu sto, i kažem da ne mora da mi vraća! U poslednje vreme, niko me ne saleće. Mislim, po tom pitanju... Pa ja ni nemam para! Sve što zaradim, ja ulažem. Bolje je tako. A uz sebe uvek imam samo toliko da mogu da platim turu-dve pića. Da sam pozajmljivao, ništa ne bih imao! – kaže Era.