Milić Vukašinović se ponovo okrenuo narodnjacima! Posle legendarne letošnje svirke sa “Bijelim duigmetom” i učešća na muzičkom festivalu u Zrenjaninu, posvetio se studijskom radu. Priprema demo snimke novih pesama koje je sročio s namerom da ih ponudi koleginicama...

Milić Vukašinović: Pojma nemam kome ću da ih ponudim. Ali, pesme su takve da mogu da ih otpevaju samo najjače zvezde, poput Dragane Mirković ili Cece Ražnatović. Samo, muka je sa pevačicama... Sve bi da odmah dobiju, ne shvatajući da materijal ne može da bude skupina potencijalnih hitova. Nije svaki dan svadba, kao što svaki dan nije ni sahrana!

Što pesme ne ponudiš nekadašnjoj saradnici Hanki Paldum?

Milić Vukašinović: Pa, mislio sam... Ali, čudna je ona. Ona misli da u Beogradu postoje mađioničari koji prave hitove. Kad ima pare, trči kod njih, ne shvatajući da su ti mađioničari najobičniji prevaranti. Kad nema para, dobar sam joj i ja! Muka mi je kad krene sa pričom da mora da pita komšinicu, prijateljicu, ćerku... Kad smo razvaljivali staru Jugu, onda nikog nije zvala da pita!

Izgleda da ti stalno kuburiš sa pevačicama!

Milić Vukašinović: Pevačice su normalne samo kad nemaju šta da jedu. Sa njima čovek može da se sporazume samo kad su gladne. Čim se najedu, krene im pena na usta! Pobesne, a ja serum za takve nemam... Zato mi sa njima ne ide.

Kada ćeš ti da uradiš album za sebe?

Milić Vukašinović: Uradio sam ga još pre dve godine, ali sa njim mogu samo da se slikam! Još nisam uspeo ni sa kim da se dogovorim da ga izda. Nemam više sa kim ni da se dogovaram. Srećem sve same male miševe koji sitno vaćare... A nekome da dam lovu – nemam!

Šta si uradio sa onolikim parama koje si dobio lupajući bubnjeve sa “Dugmićima”?

Milić Vukašinović: Vratio sam dugove! Bogme, bilo se nakupilo... Bar sam to skinuo sa vrata. Malo sam i opremu dopunio i ništa mi nije ostalo. A i da mi je ostalo, ne bih plaćao da mi neko izda album... Muka je i to što sam lenj čovek, kao i svi talentovani ljudi. Mogao sam ja da guram da postanem svetska zvezda. Ali, džaba ti biti i preplaćena svetska zvezda ako čovek mora da ustane u šest ujutru! Džaba ti onda i milioni dolara!

Kome si se udvarao kad si snimio narodnjački album?

Milić Vukašinović: Morao sam da se udvaram publici. A kome bih? Snimio sam taj narodni rok album da bih mogao da sviram i zaradim za život. Danas čovek mora da piči narodnjake ako hoće da preživi. Druga stvar bi bila da funkcioniše zakon o autorskim pravima.

Priča se da mnogo piješ, pa te zato ljudi ne zovu češće na svirke!

Milić Vukašinović: Pijem, pa šta? Niti sam časna sestra, niti sviram i pevam u horu bečkih dečaka. U mom životu trenutno nema razvrata i bluda, ostala mi je samo čašica. Sve što radim, radim detaljno, pa detaljno i pijem. Moja pijanstva su kao vođenje ljubavi, kao pisanje najlepših pesama. Ne volim da me iko tada prekida...

Zašto si ljut na Marinu Tucaković?

Milić Vukašinović: Kako da ne budem ljut? Nisam ljut zbog sebe, nego zbog muzike! Moja pesma nije prošla u finale “Beovizije” zato što nisam u klanovima... Na svakom festivalu je isti klan ljudi, na čelu sa Marinom Tucaković. Propast je to što se talentovani odmah stopiraju i guše, a to je pogubno za muziku. Krajnje je vreme da uspostavimo kriterijume koji su se davno pogubili. Ja pokušavam, ali mi ne daju! Sve se svodi na ono – ko pokušava da bude lep i da dođe do izražaja, taj mora stalno da hoda sa dve rugobe! A meni rugobe ne trebaju da bih bio lep i došao do izražaja!

Na festivalu u Zrenjaninu si dobio nagradu. Je li ti zbog toga bar malo lakše?

Milić Vukašinović: Ma rekoh ti da nije meni zbog mene, nego zbog muzike! Naravno, drago mi je što sam dobio nagradu grada Zrenjanina. Dobio sam divnu sliku – zima u ravnici. Okačio sam je na zid. Prvo sam pomislio da je bilo bolje da su mi dali pare. U stvari, pare bih popio... Ovako, slika ostaje...