Studio u kome Igor Lazic, bivsi clan grupe “Monteniggers”, a sadasnji MC Nigger, snima svoj novi album podseca na muzicki svemirski brod, koji je svetlucav, poslednji krik tehnike, spreman za poletanje u nove i neistra?ene prostore zvuka. Za komandama sedi Vlado Georgijev koji je zadu?en za muziku, aran?mane i produkciju novog albuma. Svake noci njih dvojica u ovom “galaktickom” muzickom studiju provode sate i sate pokusavajuci da svoju muziku dovedu do savrsenstva. Osim ove, tu je jos jedna prostorija u kojoj se odla?e opsti i licni nered – tu su razbacane kutije, kablovi, video kasete, prasnjava kompjuterska tastatura, nemarno pobacane letve – trenutno bez funkcije, limenke piva...

Ne znamo da li se Igor Lazic, MC Nigger, seca svoje prve pesme, ali on je taj koji ce iz ovog muzicko – svemirskog studija uputiti licnu poruku svetu.

“Mi radimo inspirativno. Prvo pravimo muziku, melodiju, a onda dolaze reci i one ce biti prave. Nasa muzika prolazi dvostruku cenzuru, nista ne ide na CD dok Vlado i ja jedan drugom ne klapnemo rukom. Zato se rad na ovom albumu odu?io na godinu i po dana.”

Sve sto je pravo mora da se ceka, a Igorov ?ivotni cilj je da ostavi trag, da ga ljudi pamte po dobrom. Muzika je njegov licni trag koji namenjuje svetu. “Ostavljajuci trag zavrsavamo karmicki krug”, otkriva nam Igor svoju ?ivotnu filozofiju.

Vredja me los zvuk

Pitamo Igora da li muzika, koja je jedna od mogucnosti da se ostavi trag za sobom i pridru?i se vecnosti, mo?e i da vredja ljude.

“ Da, i te kako. Vredja me pogresan zvuk, lose note, muzika koja nema duha i koja ne nosi nista pozitivno. Turbo folk mi vredja usi. Ne mogu cak ni da se dru?im sa nekim ko slusa turbo folk, niti da imam bilo kakav kontakt sa njim. Nisam odusevljen ni pop muzikom, ali mi se bar ne povraca od nje. Ne mogu da podnesem to sto rade samo zbog para, prave zalihe za tezge. Ima i na MTV lose muzike da je to prava bruka. To je ogromna masinerija – pokupe nekog nesrecnika sa ulice i naprave grupu. Lepotani samo otvaraju usta i la?u ljude (muzikom se dakle mo?e i lagati). Zapad, ipak, ima vrhunsku produkciju, iako su svi ti silikonski spotovi i kompjuterske animacije bez duha. Sve je lepo, ali ne zraci.” Igor smatra da muzika ima vrednost ako joj svoj sadr?aj da izvodjac. On je taj koji ima duha i pozitivnu energiju koju prenosi ljudima. Ako to nema, on je ugasena sveca. U muzici se pamti samo ono sto je dobro, ostalo se brise.

Omiljeno Igorovo ispoljavanje je izigravanje dvorske lude. On je dete koje ima 31 godinu. “Kad sam ozbiljan nikome nisam interesantan, a i tada to nisam ja. Svesno sam neozbiljan. Ma, ja sam u kosmosu. Vazda sam u kosmosu. Ja sam Vodolija.”

?ivot je kao lopta, a lopta je okrugla i uvek ide u odredjenom pravcu. Kako joj doskociti. Juriti je, driblati ili postaviti prepreku. MC Nigger opredelio se za zakucavanje. “Nista nije slucajno. Sve je zapisano. Ne menjamo nista jer smo kao galebovi na steni. Ima i onih koji su drugaciji, kao galeb D?onatan Livingston, oni koji gledaju ?ivot drugacijim ocima. Njih proglasavaju ludim. Ljudi su plitki, razmisljaju zemaljski. D?onatan je izucavao vestinu letenja i presao na drugi nivo. Tamo se leti i ne mase krilima.”

?ene su kao knjige – neke prepoznas po povezu, a neke nikada

Da li ce Igor svojom muzikom preci u drugu dimenziju postojanja pokazace vreme koje sudi o ljudskim tragovima. A sta je sa ljubavlju? I ona pripada vecnosti.

“Duboko verujem u idelanu ljubav. Imao sam vezu dugu skoro deceniju. Suvise je dugo trajalo, a rano je pocelo. Niko nije bio kriv... mada, u sustini ona je kriva. ?ena je kao knjiga. Nekad je prepoznas po koricama ili losem povezu. Neka ti sve otkrije u predgovoru. Neku, pak, citas celog ?ivota i nista ti nije jasno. Prava ?ena je ona koju mo?es da citas nebrojeno puta i nikad ti nije dosadno. U mom ?ivotu to je Lena. Nas prvi susret je bio prepoznavanje. Znali smo se vec hiljadu godina.”

Posto u Igoru jos ?ivi pomorac, neostverena mu je ?elja da kupi jahtu sa jedrima i neumorno pliva. “Kad je zima, ja odem u leto. Vazda sam u tropskom pojasu. Voleo bih da budem u drustvu – recimo dva para. Ljudi se ne mogu slo?iti udvoje. Vazda neko gura na svoju stranu. Ovako postoji vecina, pa ko ima bolje argumente. Moja ?elja je rizicna, ali avantura tela je i avantura duha.”

Avantura tela je i ostati na nogama kad vam povremeni clan postave u ovom studiju – zlatni retriver Bole iskazuje naklonost, na svoj pseci nacin. Olizao je sve redom, pa i lice slepog putnika – vaseg reportera, koga je ganuo neposrednim, iako vla?nim iskazivanjem pseceg prijateljstva.

Zavrsavajuci ugodno ceretanje, pokusavamo da kosmicki neozbiljnog tipa iznenadimo neozbiljno neocekivanim pitanjem: sta je to citoplazma? “Je l¨ se ti to citoPLAZIS meni?”, odbrusi Igor i istog momenta besumno se telportovao u kosmos. Pronaci cete ga po tragu muzike negde izmedju Mlecnog puta i Meseca.

Sanja M. Petrovic, Balkanmedia