Kada je Ivan Gavrilović u jednom magazinu pročitao da je zaboravljen i da zarađuje kao kafanska pevačica, načisto je poludeo! Bio je toliko ljut da je malo falilo da tuži onog ko je to napisao... Strašno se uvredio i kada je nedavno pročitao da je na izboru za najlepšu devojku Vojvodine pevao za dve hiljade dinara...

Ivan Gavrilović: Drmnulo je to moju sujetu – sačuvaj bože! U Novom Sadu, na tom izboru, pevao sam drugarski. Niti sam tražio, niti sam dobio prebijenu paru. Kakve, crne, pare! A animinirao sam prisutne – do bola! Kada sam zapevao “Dvesta na sat”, nastalo je ludilo, ljudi su bili u delirijumu. Pisalo se kako je bilo kao na komemoraciji... Kako da ne poludim kad pročitam gluposti... Ali, izgleda da sam mnoge izneverio. Nisam se napio, nisam napadao ženske...

Od kada ti to ne napadaš ženske?

Ivan Gavrilović: Sklopio sam pakt sa mojom suprugom Marinom! Dosta sam joj švaleracijama zagorčavao život i nervirao je. Sad se ljudi šlogiraju kad me vide da se ljubim sa sopstvenom ženom. U ovom vremenu nemorala, ispada da je najskandaloznije biti u ljubavi sa bračnim drugom! Ja sam, brate, švaleraciji rekao “zbogom”!

Šta je tebi? Da nećeš u penziju?

Ivan Gavrilović: Kakva, crna, penzija? Samo su mi neke stvari dojadile. Kad sam rekao da sam se pozdravio sa švaleracijom, mislio sam na javnu švaleraciju. Sa tajnom je druga priča... Ne moraju više svi da znaju šta radim. Ušao sam u ozbiljne muzičke vode, bilo je krajnje vreme...

Priznaješ da je sve ono što si do sada radio bilo neozbiljno?

Ivan Gavrilović: Ma ne... Nekoliko puta sam imao album spreman za izdavanje. Bio sam ubeđen da imam mrak pesme. Ali, kad bi prošlo neko vreme, ja bih zaključio da to nije to i kretao od početka! Nije mi do zezanja, neću da izgubim kredibilet zbog glupih pesama!

Koliko si glupih pesama pevao u karijeri?

Ivan Gavrilović: Uh... Posle “Dvesta na sat”, nije mi bilo lako. Na albumu na kom je bila ta pesma, imao sam još dva-tri hita. Posle je bilo muka... Tekstove za pesme smo napisali Dejan Bodlović i ja, a aranžmane je uradio Futa. Bili su vrlo loši. On inače dobro radi zajedno sa Marinom, ali pošto te tekstove nije napisala Marina, omanuo je. Ispalo je baš bez veze... Ne stidim se ja što sam pevao glupe pesme, ali više neću to da činim!

Kada si snimio poslednji album?

Ivan Gavrilović: Pre dve i po godine. Izdao ga je PGP RTS i pesme sa tog albuma gotovo da niko nije čuo. Toliko sam dobru reklamu imao! Više sebi ne mogu da dozvolim luksuz da snimam ono što niko neće čuti! Ali, vratiću se ja, brzinom od trista na sat!

Nekad si se žalio da te pevačice ugrožavaju...

Ivan Gavrilović: Ništa se nije promenilo. U stvari, sve je gore! Pevačice, to jest nazovi pevačice, toliko se guze da je to prevršilo svaku meru. Toliko se razbacuju silikonima i dupetima da nema prostora za poštenog muškarca! Treba ih što više slikati, da se lepo vidi ko su i šta su i kakvog su morala. Žao mi je što ovu našu profesiju, pevačku, kompozitorsku, kako god hoćete, svi poistovećuju sa golim sisama, dupetima i pornografijom. To me dovodi do ludila!

Šta si ti – narodnjak, zabavnjak, denser...?

Ivan Gavrilović: Ja sam nesvrstan! Ja sam čovek koji muziku radi po sopstvenim emocijama i zato me svi prihvataju, bez obzira koju muziku vole. Moje pesme nisu plagijat! One su na granici, nešto između svega ostalog. Narodske su, za široke narodne mase. Nekad sam se vređao što su me trpali u narodnjake, posle sam to prevazišao...

Mnogi te pljuju kao začetnika turbo-folka, čoveka koji je i te kako doprineo propasti naše narodne muzike...

Ivan Gavrilović: Čista je glupost da sam ja upropastio narodnu muziku. Ponosan sam što sam začetnik turbo-folka! Ponosan sam što sam u muzici uradio nešto za pamćenje, što sam ušao u legendu i muzičku istoriju...