Uručenje nagrade “Pavle Vuisić” za izuzetan doprinos umetnosti glume, svakako je jedan od najsvečanijih trenutaka svakih “Filmskih susreta” u Nišu. Ovogodišnji dobitnik ovog srpskog “Oskara glume” na 40. jubilarnom festivalu glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma, je vrlo upečatljiva filmsko-televizijska, ali i pozorišna veličina – Nikola Simić.

Iako ga mnogi uglavnom pamte po liku Šojića iz čuvenog filmskog serijala “Tesna koža” koji ima status najgledanijeg serijala u SFRJ, Nikola Simić je na glumačkom festivalu u Nišu trijumfovao pre tačno tri dencenije, osvojivši najprestižnije filmsko priznanje, tada nazvano “Ćele kula” (današnja “Naisa”) za najbolju glumačku kreaciju.

“Ne mogu da kažem da nisam uzbuđen, jer sam na ovoj istoj sceni, pre 30 godina dobio svoje prvo priznanje. Evo, posle 30 godina, dobijam najdraže priznanje za sav onaj rad, za sav onaj trud, koje sam posvetio vama, draga publiko. Da nije bilo vas ne bi bilo ni mene”, istakao je Nikola Simić na prepunoj niškoj pozonici u večeri uručenja nagrade “Pavle Vuisić” i dodao: “Moje prvo filmsko iskustvo vezuje se za našeg francuskog Žaka Gabena. Moj prvi susret sa Pajom Vuisićem bio je u filmu “Sam” Vladimira Pogačića, a naša saradnja kulminirala je ulogom koju smo zajedno izneli u filmu “Više od igre”. Tada smo bili kumovi i utoliko mi je ova nagrada draža”, istakao je vidno uzbuđen Nikola Simić.

Kako ste reagovali na vest da ste dobitnik ove prestižne nagrade?

Nikola Simić: Neobično sam voleo Paju Vuisića i imao sreće da sa njim radim i gradim svoju debitanstku ulogu. Kada su mi javili da sam dobitnik ove nagrade koja nosi njegovo ime, zastala mi je knedla u grlu. S druge strane, kada kolege dodele kolegi priznanje, onda to zaista puno znači. Radiš posao, a da pritom ne znaš da te kolege posmatraju i na neki način procenjuju i ocenjuju. Ova nagrada mi je utoliko draža jer sam je dobio od svojih kolega, ranijih dobitnika ove nagrade.

Studirali ste zajedno sa Velimirom Batom Živojinovićem koji je ove godine, na niškom festivalu proslavio 50 godina umetničkog rada. Vaša klasa sa akademije ove godine proslavlja zlatni jubilej. Je l’ to obavezujuće?

Nikola Simić: Vreme je neobično brzo proteklo. Meni je govorio otac, a njemu njegov otac, da godine posle šezdesete prolaze dve za jednu. Jubilej mi je prošao kao da sam na jedna vrata ušao, a na druga izašao. Kada sam počeo da igram u JDP 1959. godine, oko mene su bili veliki glumci, a ja sam se kao debitant pitao kada ću ja doći u njihovu formu i godine. Sve je to jako brzo proteklo, a mene na sve to vezuju samo drage uspomene, kojih se rado sećam.

U ovoj godini obeležavate još jedan jubilej - 35 godina igranja u predstavi “Buba u uhu” na sceni JDP-a. Kada se kaže “Buba” sve asocijacije se vezuju za Vas?

Nikola Simić: Izgleda mi kao da je i dalje 1971. godina, kada smo započinjali rad na toj predstavi. Nažalost, neke kolege više nisu sa nama, te to nije ona originalna podela, ali je “Buba u uhu” radost igre i podsećanje na dane kada smo bili mladi. I ova današnja ekipa je igra sa velikom radošću i ja joj se rado vraćam i uživam u igri.

Smeta li vam što Vas uglavnom prepoznaju po liku Šojića iz “Tesne kože”?

Nikola Simić: Slučajno sam ušao u komediju i nije mi žao. Komedija je najteži žanr i ona traži pun angažman. Ne kažem da to nije potrebno i za dramu, ali je nju lakše igrati. Komedija je zaista teža. Volim komedije i ne bežim od njih, a “Tesna koža” se nekako sama po sebi izvojila i publika je zaista voli i rado gleda.

Nikolu Simića gledali smo nedavno u omnibusu “Izgubljeno-nađeno” u priči Stefana Arsenijevića “Fabulous Vera”, a očekuje ga rad na filmovima “Tesna koža 5” gde će ponovo tumačiti lik Dimitrija Mite Pantića i “Punjene tikvice s Lenjinovim mozgom” Slobodana Šijana, gde će igrati uz kolege: Aleksandra Berčeka, Mihajla Janketića, Bodu Ninkovića, Jelisavetu Sablić i Tihomira Stanića. Biće novih predstava i novih TV formi, a Nikola Simić neće prestati da nas iznenađuje.