Nedavno se Mile Kitić našao u nebranom grožđu. Kako je kročio na binu jedne bosanske diskoteke, tako se za njega prilepio sjajno raspoloženi obožavalac. Krenuo je da ga grli i ljubi, a pevač je pokušavao da se na fini način otrgne, a da ga ne uvredi.

Čoveče, 300 kilometara sam prešao zbog tebe! Samo da te vidim i čujem! Živim za tvoje pesme, imam sve što si ikada snimio i najveća želja u životu mi je bila da te upoznam. Ne mogu da živim bez tvojih pesama. Nego, otpevaj ti meni one tvoje “Ne može nam niko ništa” i “Špijuni su među nama! - osuo je paljbu na Kitića.

Nije Mile znao da li da plače ili da se smeje. Čovek je zbog njega prešao silne kilometre, obožava ga, sanja o susretu sa njim, a izgleda da pojma nema ko je on! Počeo je oprezno:

Mile Kitić: Otpevaću vam što ste tražili, kasnije... Ali, to nisu moje pesme, snimio ih je Mitar Mirić!

Šta, zar ti nisi Mitar Mirić?! Ma, nemoj da se foliraš, vidim, Mitre, da si to ti! Koga, bre, glumiš? Misliš da sam ja blesav? – počeo je da se ljuti zbunjeni čovek.

Inače snalažljivi Kitić, nije znao kako da izađe na kraj sa njim.

Mile Kitić: Pobrkao me čovek sa Mitrom Mirićem! Stvarno, nije ni čudo – Mitar i ja smo slični kao dva brata blizanca!