Kada je na “Sunčanim skalama” zapevala pesmu “Pa, šta”, mlada pop pevačica Olgica nije ni sanjala da će postati miljenica publike u Hrvatskoj. Hrvati su je na festivalu obasuli poenima i komplimentima, pa je zauzela lepo, četvrto mesto. A pesma je u Hrvatskoj već hit! Pošto je na festivalu izostavila svoje prezime – Pavlović, mnogi su mislili da je Olgica pevačica koja dolazi iz Hrvatske. U stvari, Olgica je Beograđanka, ćerka vrsnog pevača narodne muzike Raše Pavlovića. U svet muzike se otisnula protiv volje svog oca, koji je činio sve da svoju jedinicu spreči da postane pevačica.

Olgica Pavlović: Mikrofon sam prvi put držala u rukama na festivalu u Zrenjaninu, pre dve godine. Pevala sam pesmu “Tvoja malena”. Nisam ušla u finale, ali je pesma postala hit. Na festivalu sam se pojavila krijući od tate. Kada me je video na sceni, doživeo je strašan šok. Kaže da su mu ta tri minuta, dok sam pevala, bila duža nego 30 godina! Potpuno je poludeo! Pitao me da li sam normalna, da li znam da ljudi nemaju milosti prema pevačicama... Ma, svašta mi je izgovorio!

Da li je odustao od prikladnog pridikovanja?

Olgica Pavlović: Jedva izlazim na kraj sa tatom. Čini mi se da je ipak digao ruke. Sreća je da nisam na njega. Moj otac je izuzetno fini, odmeren gospodin, uglavnom tih, povučen, ćutljiv. Za razliku od njega, ja imam poduži jezik, uporna sam, ne povlačim se, isterujem svoje...

Zar te ne plaši naličje estrade?

Olgica Pavlović: Iako je tata pevač, iako se i njemu dešavalo sve i svašta, ja sam uvek bila izolovana od ružnih stvari. Uz njega, nikad nisam videla pravo lice estrade. Nadam se da neću ni imati prilike da vidim ružne stvari. Nemam nameru da nastupam po lokalima, kafanama... Naslušala sam se svakavih priča. Neću da skrnavim ime glumeći pevaljku za siću. Crkla bih od muke da mi neko gurne pare u dekolte! Isuviše volim muziku da bih je stavila u kontekst sa nečim ružnim, prljavim...

Šta je sa tvojim prvim albumom?

Olgica Pavlović: Posle nastupa u Zrenjaninu, pre dve godine, dobila sam mnoge ponude. Neki su me pljuvali, neki hvalili, javljali su mi se kompozitori, nudili mi pesme. Strpljivo sam čekala da mi Vlada Grajić, Kobac i Kon urade pesme za prvenac. Bogme, čekanje se oteglo. Nikako nisu mogli da nam se poklope termini...

Čekaš li ih i dalje ili si izgubila strpljenje?

Olgica Pavlović: Zimus, na promociji albuma Nede Ukraden, upoznala sam kompozitora Branimira Mihaljevića, sina Maria Mihaljevića, koji je nekada radio sa mojim tatom. Upoznala sam i ostale iz te ekipe – Franju Valentića, tekstopisca Faju... Cele zime smo kontaktirali, družili se... Branimir mi je ponudio pesmu “Pa, šta” za “Sunčane skale”. Svidela mi se već na prvo slušanje i snimili smo je za tri dana! Zapevala sam je na festivalu bez trunke treme. Iza mene je stajao moj dragi i držao mi palčeve i sve je prošlo fantastično! Sve u svemu, ušli smo u priču sa albumom...

Kako napreduje?

Olgica Pavlović: Odlično! Većina pesama je urađena. Ostalo je samo još da čujem neke pesme – dve kompozicije Borisa Novkovića i jednu Leovu. Ako mi se budu dopale, snimiću ih odmah.

Zašto kriješ prezime?

Olgica Pavlović: Ne krijem ga, samo neću da me ljudi vezuju za tatu i da me porede sa njim. Svi znaju da je on izuzetan pevač i svako poređenje sa njim bi bilo na moju štetu. Neću da me gura tata. Poguraću ja njega, pod stare dane!