Ljuba Aličić sebe smatra staromodnim i konzervativnim tipom. Uvek je terao svoje, ne povodeći se za prolaznim modno-muzičkim trendovima kratkog daha. Umeren i odmeren, više ćutljiv nego pričljiv, opstaje na estradi već tri decenije. Ovih dana, završava novi album. Zabrojao se, pa ne može da se seti da li je dvadeset deveti ili trideseti...

Ljuba Aličić: A ko se na mom mestu ne bi zabrojao? Ovi mladi se čude kad me vide. Znaju da sam na estradi sto godina, pa valjda misle da sam neki matorac! Ne znaju da sam počeo sa 12 godina i da sam zato naređao silne godine pevačkog staža... A, još sam mlad!

Muči li vas nešto?

Ljuba Aličić: Ništa posebno. Muče me standardne stvari – situacija u društvu, situacija na estradi, opšti haos... Trudim se da me sve to ne dotiče jer ne mogu ništa da promenim. Ali opet, ne mogu da idem zatvorenih očiju i da se pravim blesav.

Šta to fali situaciji na estradi?

Ljuba Aličić: Kako – šta fali? Pa, estrada je postala ludnica, najobičniji cirkus, a pevači su se sveli na cirkuzante spremne na sve kako bi skrenuli pažnju na sebe i ušićarili koju kintu. Nekad se znalo ko je pevač, a ovo sad je da se čovek postidi! Pa mene je stid kad vidim mnoge razgolićene “dame” koje nemaju ni mere, ni ukusa... Da ne ispadne kako samo kukam...

Čim neko krene da kritikuje, kolege ga proglase ljubomornim!

Ljuba Aličić: Na koga da budem ljubomoran? Proglašen sam pevačem godine, pevačem decenije, ređam hitove decenijama... Postigao sam u karijeri sve što se moglo, preživeo bezbroj nepravdi, mnoge pevače dočekao i video im leđa. Uprkos svemu – opstajem! Ne može meni niko ništa.

Kako napredujete sa novim albumom?

Ljuba Aličić: Spremam ga već mesecima. Devet pesama sam snimio, ostalo je da uradim još dve. Priznajem da mi nije svejedno! Posle velikog hita na poslednjem albumu, pesme “Ciganin”, imam izuzetno težak zadatak. Moram da potvrdim da moj uspeh nije slučajan. U stvari, moram da pobedim samog sebe i da dokažem da sam još bolji. Nisam od onih koji žive od stare slave, a mogao bih više prstom da ne mrdnem. Sve sam u životu završio – odgajio sinove, sazidao kuće, sve sredio. Sad bih mogao samo da uživam.

Osećate li nestašicu posla?

Ljuba Aličić: Posao je generalno opao, ništa nije kao nekad. Ovog leta sam dosta radio – po Bosni, po Srbiji... Pevao sam na svadbama, po kafanama, u diskotekama. Nisam nešto preterano ni jurio posao. Nisam pohlepan čovek, kao većina mojih kolega i srećan sam što sam takav. Pohlepa je mnoge unakazila.

Jeste li nekad pomišljali da otvorite neki lokal?

Ljuba Aličić: Ma kakvi! Ni u ludilu! Šta će mi lokal? Meni je lokala preko glave.

Gde ste se letos odmarali?

Ljuba Aličić: Razmišljao sam da odem u Tursku, pa sam odustao. Odmaram se u mom selu Metlić kraj Šapca. Blizu je planina Cer i klima je fantastična. Ni kada je bilo najvrelije u Beogradu, tamo nije bilo vrućine. Uživam u čistom vazduhu, sa prijateljima igram tenis, milina jedna!

Pripremate li uz novi album i novi imidž?

Ljuba Aličić: Šta uopšte znači taj imidž? Meni je muka od takozvanog imidža mnogih kolega. Ja od sebe nikada nisam hteo da pravim cirkuzanta! Uvek sam bio čist, uredan, ispeglan i mislim da je to najvažnije. Možda ću imati malo moderniju frizuru, a što se tiče garderobe, opredeliću se za nešto sportskiju varijantu. Naravno, kravate i odela neću zaboraviti.