Debitantski film Uroša Stojanovića “Čarston za Ognjenku” defintivno počinje da se snima krajem avgusta. Rad na terenima (Bor i okolina, Fruška Gora) i u beogradskom studiju, planiran je da traje deset nedelja. Premijera filma se očekuje 26. januara 2006. godine. Producenti su “Blue Pen” iz Beograda i “Wild Bunch” iz Pariza, a distributer domaći “Tuck”. U maju se planira i svetska premijera u Kanu.

Radnja filma se odigrava u Srbiji, dvadesetih godina prošlog veka, kada se ona nalazila na raskrsnici između Istoka i Zapada, magije i civilizacije. U planinama, ratom opustošene zemlje, jedno malo selo ostalo je bez ijedne muške glave. Dve sestre - Mala Boginja (Katarina Radivojević) i Ognjenka (Sonja Kolačarić), pod budnik okom Baba Boginje (Olivera Katarina, posle 20 godina ponovo na filmu), odlučuju da krenu u svet i kidnapuju muževe. Čuda velikog sveta, modernog vremena i prve ljubavi ostavljaju ih bez daha, i tu počinje velika filmska avantura.

Dva glavna muška lika Arsu - kralja čarlstona i Dragoljuba Aleksića – čoveka od čelika, tumače Stefan Kapičić i Nenad Jezdić. Glumačku ekipu čine i Daniela Vranješ, Nada Šargin, Danica Maksimović, Radmila Tomović i Elizabeta Ðorevska. Godinama ste radili na scenariju. Koliko je ukupno bilo verzija?

Uroš Stojanović: Taj podatak bih voleo da zaboravim. Važno je jedino da je ova, poslednja verzija, ona prava, bez kompromisa. To je u velikoj meri zasluga producenta Bate Nenezića, koji je, budući i sam pesnik, na pravi način shvatio priču, i našao hrabrosti da ide sa nama do kraja.

Priča se da ste bili veoma fleksibilni i da ste zajedno sa glumcima menjali scenario u hodu. Da li je to tačno?

Uroš Stojanović: I da i ne. Ne verujem u kompromise, jer je to, i u životu i u umetnosti, uvek najgluplje moguće rešenje. Verujem da lik moraju zajedno da stvaraju glumac i reditelj. Najbolje napisani lik ne vredi ništa ako ga glumac ne oseća na pravi način. Svi smo u životu gledali gomilu odvratnih Hamleta i Ofelija, tačnije glumce koji su ih tumačili, a koje likove nisu osećali na pravi način. Umetnici s kojima radim su jako kreativni i ja ih rado podstičen da daju sve od sebe.

Imali ste velikih problema oko para, koje vam je obećalo Ministarstvo za kulturu Srbije. Da li je taj problem rešen i koliko ćete definitivno dobiti od naše republičke ustanove?

Uroš Stojanović: Sve je, najzad, u najboljem redu. Trebalo je da dobijemo 200.000 evra, ali je tokom čitavog cirkusa, inflacija malo načela taj novac.

Da li je finansijska konstrukcija završena i koliki je budžet filma?

Uroš Stojanović: Jeste, budžet je milion i po evra. Naravno, to je mnogo manje novca, nego što bi za projekat ovih razmera, bilo potrebno, u bilo kojoj normalnoj zemlji na svetu. Međutim, svi mi koji radimo ovaj film, osećamo da je to pitanje života i smrti, za ovo što je ostalo od srpske kinematografije.

Kakva će biti scenografija i da li je istina da je za potrebe filma urađeno preko 300 kostima?

Uroš Stojanović: Istina je ovoga puta mnogo uzbudljivija od trača. Naš najveći scenograf svih vremena, Veljko Despotović, gradi u studiju vrh Palate Albanije, s koga ćemo, uz pomoć holivudskih specijalnih efekata, svi imati prilike da provirimo iznad oblaka. Kostime Ksenije Terzović treba videti, da bi se u njih poverovalo.

Da li će se neka uloga naći i za vašeg oca Feđu?

Uroš Stojanović: Obavezno, mada muških uloga u filmu skoro da i nema.

Postoji li neki glumac koga ste želeli da vidite u vašem projektu, ali su vam se putevi mimoišli?

Uroš Stojanović: Kostimografi se plaše moljaca, a reditelji ženskih filmova se plaše trudnoće. Nekako se dogodilo da nekoliko fantastičnih glumica baš sada ostane u drugom stanju. Želim im puno sreće - one su jedine koje se trenutno bave pametnijim i važnijim poslom od nas. Videćemo se, nadam se, u nekom sledećem filmu.