Iako se plasmanom nije proslavio na ovogodišnjem budvanskom festivalu, Sandi Cenov je po oceni mnogih novinara imao jako hitičnu pesmu “Dovoljno dobar”. Ono što je već postalo tradicija za ovog hrvatskog pevača je činjenica da na festivalima uvek prolazi kao bos po trnju, jer je nakon glasanja žirija po pravilu u drugoj polovini skale. Zbog navodnih afera sa brojnim poznatim devojkama, Sandi je za medije postao dežurni plejboj, tako da je kao grom iz vedra neba odjeknula vest o nedavnoj ženidbi. Ipak, pre svega smo Sandija pitali za utiske o festivalima i motivu da se i dalje pojavljuje na istim?

Sandi Cenov: Do sada sam učestvovao na mnogim festivalima u svim ex-Yu republikama, i uvek su iste kuloarske priče tokom ta tri dana trajanja festivala. O plasmanu sam davno prestao da razmišljam, jer sam neku svoju ličnu i profesionalnu sujetu zadovoljio u mlađim danima. Važno mi je da se dobro provedem, dam intervjue i ljude obavestim šta sam novo uradio.

Već duže vreme si loše plasiran na festivalima, iako publika šalje pozitivne vibracije za neke pesme?

Sandi Cenov: To je najbitnije! Prava borba počinje nakon završetka festivala i proglašenja pobednika. Ti možeš dobiti nekakvu nagradu, ali je sve uzalud ako nakon mesec dana niko ne traži tvoju pesmu na radio stanicama. Mnogo je bitnije da pesma zaživi od nekog metalnog kipa koji ćeš staviti u vitrinu.

Većina prisutnih u bekstejdžu, novinara, gostiju, kolega je pozitivno reagovala na pesmu “Dovoljno dobar”!

Sandi Cenov: Takva stvar i te kako imponuje pevaču. Daje mi sigurnost da sam pogodio gde treba. Dugo sam na sceni da bih se i dalje palio na nagrade i slične stvari. To ostavljam za ove mlađe snage, kojih Bogu hvala ima sve više.

Da li te nervira kada novinari govore da si popularniji u Srbiji, nego u Hrvatskoj odakle dolaziš?

Sandi Cenov: Tako nešto mogu da tvrde samo zlobnici. Moje pesme se slušaju u Hrvatskoj, neko me voli, neko ne voli, ali je to slučaj za svakog pevača. Nisam mnogo nastupao u Srbiji i Crnoj Gori i tek planiram neke veće koncerte. Ima ljudi koji žive od zlobe i pakosti, ali se za takvim ne treba osvrtati kako bi čovek imao duševni mir i spokoj. Zlobe će uvek biti i tu se nikada ništa neće promeniti.

Svojevremeno si bio oženjen misicom, pa si se vratio momačkom životu. Mnogi su se iznenadili što si ponovo rekao čuveno “da”?

Sandi Cenov: Našao sam ženu koja mi odgovara i po senzibilitetu, i po intelektu, i po mnogim stavovima i oženio se. Ne vidim šta je tu za čuđenje. Mediji su od mene napravili čudovište koje svakodnevno menja žene, što je suludo. Po prirodi sam jako komunikativna i otvorena osoba koja voli da sedne sa prijateljima, lepim ženama i popije kafu. To svakako ne znači da sam sa svakom od tih žena bio u vezi. Uz nekoliko izuzetaka većina tih priča nije imala veze s mozgom i zdravim razumom. Nisam ni demantovao razne priče, jer bih im na taj način samo davao na značaju. Lakše mi je da pustim da priča prođe, nego da se dalje uplićem u sve to.

Svoj prvi bend “Bedž” osnovao si pre 25 godina. Kako se rodila ta ideja?

Sandi Cenov: U tim danima sam se ložio na bubnjeve, koji su bili moja prva ljubav. Nakon grupe “Bedž” svirao sam gitaru u još nekoliko grupa i to je bilo neko zlatno muzičko vreme koje će se teško ikada ponoviti. Nakon gitare sam otrkio svoj vokal, počeo da pevam u grupi “Uran” i tako je počela čitava priča koja još uvek traje...