Prezaposleni, prezauzeti, a mnogi kažu i preplaćeni Mile Kitić, u julu je sebi prepisao jednomesečni godišnji odmor. Naigrao se tenisa, našetao se po mondenskim letovalištima sa suprugom Martom i ćerkicom Elenom i sad ponovo kreće u akciju! Ceo avgust ima ugovorene tezge po Bosni i Evropi...

Mile Kitić: Mora neko da zaradi za skupu garderobu, održavanje kuće, dobre automobile, ekskluzivna letovanja i štošta još. Ko će drugi nego ja! A, to da sam preplaćen... Ne slažem se! Svaku paru koju sam dobio, krvavo sam odradio... Znaju dobro i gazde i publika kakav sam ja radnik... Ako poseta nije očekivana, i moj honorar se smanjuje. Nije mi cilj da nekoga oderem ili upropastim, pa da sam sebi zatvorim vrata za sva vremena!

Da li te je neko nekad ispalio za honorar?

Mile Kitić: Samo jednom sam ostao kratkih rukava, u diskoteci u Štutgartu. Nekoliko puta sam tamo pevao i sve je bilo u redu. Sve dok posao nisam ugovorio sa Bosancem Šemsom... Kada sam otpevao dva bloka i zatražio od gazde da me isplati, pa da nastavim da pevam, čovek je pozeleneo. “Pa zar ti Šemso nije dao novac? Dao sam mu sve, do poslednje pare!” - rekao je, sav zbunjen. Od Šemsa nije bilo ni traga, ni glasa!

Jesi li ga pojurio?

Mile Kitić: Nisam znao šta da radim... Da li da se okrenem i odem, ili da jurim Šemsa! Ko zna, možda je i gazda folirao! Sve u svemu, nastavio sam da pevam, da ne trpi publika. Nije ona kriva što sam ja ispao magarac, Šemso frajer, a gazda naivan... Šemsa više nikad nisam ni video, ni čuo!

Priča se da su tvoji koferi vredni svaki po desetak hiljada evra, pa zato na aerodromu nikad ne predaješ prtljag!

Mile Kitić: Tačno je to, nikad na aerodromu ne predajem prtljag... Ali, ne zato što u koferima nosim bogatstvo... Pre dve godine, imao sam maler koji me je opametio. Odradio sam tezgu u Frankfurtu, pa sam iz Frankfurta krenuo avionom za Koper, gde je trebalo da pevam u jednoj diskoteci. Kad smo sleteli, mog kofera nije bilo. Satima sam čekao da ga pronađu, ali uzalud. Unutra su mi bila odela, veš, kozmetika, sve što mi je neophodno. Načisto sam poludeo i od tada više kofere ne predajem! Kupio sam one koji mogu da prođu kao ručni prtljag, Što je sigurno – sigurno!

Koliko imaš odela koje nikad nisi obukao?

Mile Kitić: Joj, ne pitaj me! Nedavno je moja Marta brojala odela koja nikad nisam obukao i izbrojala ih je 80! Samo odela, a o košuljama, majcama, cipelama i ostalom da ne govorimo! Moja žena i ja bogatstva dajemo na garderobu, a neke stvari ni ne stižem da obučem!

Neke kolege se smeju kad te vide upakovanog u skupe krpice živih boja!

Mile Kitić: Baš me briga! Neka se samo smeju, dok sede u kućama i vrte prste nemajući šta i gde da rade. Neki su mi i u lice rekli da mi ne stoji ono što nosim, da nije primereno mojim godinama... Pokušavam da se prilagodim vremenu, mladima... Uspevam u tome. Omladina me je prihvatila kao istogodišnjaka. Zato mi se i može da se oblačim kao klinac!

Zašto se najčešće svađaš sa ženom?

Mile Kitić: Stalno se svađamo oko ćerkice Elene! Razmazio sam je da nema dalje! Popuštam joj, povlađujem joj u svemu, po celi dan sam u njenoj službi. Stalno je u akcioji, a Marta i ja joj dođemo kao pomoćno osoblje. Marta mi stalno prebacuje zbog toga. Znam da je u pravu, da ta silna razmaženost nije dobra za dete, ali to je jače od mene. Elena me je stvarno patosirala za sva vremena...

Čujem da Marti spremaš osvetu, zbog toga što je uletela u kombinaciju sa Azisom!

Mile Kitić: Neću da pričam o tome, ali svašta se kuva u mojoj glavi! U svakom slučaju, vratiću joj milo za drago. Uskoro će to odjeknuti kao bomba! Nije da je plašim, ali treba da se dobro spremi za ono što sam smislio...