Note je otkrio još sa šest godina kada je krenuo u muzičku školu u rodnom Užicu. Milan Nešković Mikac je već sa 13 godina krenuo da peče muzički zanat na živim svirkama po raznim klubovima i restoranima. Nedavno je objavio prvi solo album, sa koga se već izdvojila pesma “Ispod Avale”. Ranijih godina sarađivao je sa rok grupom “Tina”, s kojom je snimio četiri albuma u izdanju PGP-a. Grupa se raspala 1996. godine, jer je bavljenje rokenrolom u Srbiji bilo previše “skup hobi”, a od tada do danas Milan je non stop nastupao po klubova od Zlatibora do beogradskih splavova. Pesme sa njegovog albuma pažljivo su odabrane i slobodno se može reći da je debi CD kombinacija folk i pop zvukova. Na početku smo ga pitali zašto je odustao od rok muzike?

Milan Nešković Mikac: Privatno nisam nikada odustao od ovog muzičkog pravca, ali je profesionalno bavljenje rok muzikom u našoj zemlji samo hobi, i to jako skup. Pre desetak godina najezda turbo folka je zadala odlučan udarac rokenrolu, koji se do danas nije oporavio. Recimo, Ivan Gavrilović je snimio album s pesmom “200 na sat” i samo on je u cugu pojeo nekoliko dobrih rok bendova, koji se nikada nisu vratili. Zatim je krenuo i Džej s onom pesmom “Jedan, dva”, a za njim još mnogi. Prostor za rok bendove gotovo da više nije postojao.

I tako si ti od ortodoksnog rokera prešao u pop-folk vode?

Milan Nešković Mikac: Jeste tako! Kad se bend raspao, uveliko sam bio upoznat s računarskom tehnikom, jer sam po vokaciji klavijaturista. Lagano sam počeo da sviram i pevam sam i prilagođavao se ukusu publike, koji definitivno niko ne može da menja. Tako sam radio nekoliko godina, ali kako se vremenom nisam osećao ostavrenim, odlučio sam da snimim album.

Kako bi ti opisao svoj album? Kom muzičkom pravcu pripada?

Milan Nešković Mikac: Možemo ga krstiti kako hoćemo, ali je u osnovi to folk muzika. Prefiks “urbani” ispred folk je samo skrivanje istine i totalna laža. Nema tu ničeg urbanog, jer se zna šta je folk muzika. Iako na mom albumu postoji nekoliko klasičnih pop pesama, ja se sigurno neću kriti iza te kovanice “urbani folk”. Mislim da to rade oni koji se stide onog što su objavili. Snimio sam folk album za najšire mase i to je jedina istina.

S obzirom da posuduješ odlične vokalne sposobnosti, da li misliš da si ranije mogao da kreneš u solo muzičke vode?

Milan Nešković Mikac: Možda, ali sigurno neću žaliti za godinama koje su prošle. Svaki čovek kroz život traži pravi put i često ne znamo gde smo i koliko daleko smo otišli. Meni su te godine rok muzike bile ostvarenje dečačkog sna i sećam se njih s ponosom. Možda danas uzaludno tragam za nečim što je bolje, mada se ne žalim jer sam zadovoljan i ovim što imam. Verujem da sam morao da prođem ovakav muzički put i za sve to sigurno postoji neki razlog. Uvek sam u životu radio ono što sam voleo da radim, tako da sam se lepo osećao u svakom trenutku.

Kako si dobio nadimak Mikac?

Milan Nešković Mikac: To datira iz dečačkih dana! Kad sam bio klinac uvek sam se družio sa starijima. Nekako sam im bio simpatičan pa su me prozvali Mikac. S njima sam proveo veći deo detinjstva i ta starija ekipa me je naučila mnogim stvarima koje su mi kasnije koristile u životu. I u kući me svi tako zovu, pa sam rešio da ne odustanem od svog nadimka ni na albumu.

Leto provodiš radno na Zlatibrou?

Milan Nešković Mikac: Da, svako veče pevam u dva ekskluzivna restorana “Mondo” i “Fama” koji se nalaze u centru Zlatibora. Atmosfera je fenomenalna, jedino je problem što se program završi oko jedan iza ponoći, a mnogi gosti tek uhvate zalet. Tradicionalno pevam svake godine na Zlatiboru i strašno mi prija kada mi prilaze ljudi koji su bili prošle ili pretprošle godine, pa se sete mojih nastupa.

Svojevremeno si trenirao košarku i to vrlo uspešno. Što si digao ruke od basketa?

Milan Nešković Mikac: Povukla me muzika! Trenirao sam košarku u košarkaškom klubu “Užice” još u osnovnoj školi. Imao sam perspektivu, ekipa je stigla do prve lige, ali su me klavijature vukle na drugu stranu od terena. Nije bilo moguće raditi obe stvari u životu, pa sam morao da odlučim šta mi je prioritet. Zdrav razum me je odveo ka pesmi i verujem da sam napravio pravi izbor.

Devojke će zanimati tvoj emotivni status?

Milan Nešković Mikac: Zaljubljen sam, i to je moj večiti emotivni status. U dugoj sam vezi, mada me obaveze sprečavaju da više vremena provodim sa njom što je loše. Nadam se da ću vremenom imati više slobodnog vremena koje bih provodio s voljenom osobom.