Za glumicu Natašu Marković prijatelji tvrde da živi dvesta na sat. Osoba je koja nikada ne miruje. Ističe da obožava glumu, ali da se zarad nje nikada ne bi odrekla putovanja. Nedavno se vratila iz Nepala, a već priprema kofere za put na Bali.

Jednom ste izjavili da vam je velika želja da zaigrate u mjuziklu. To vam se i ostvarilo sa rokenrol bajkom “Mala sirena”…

Nataša Marković: Jeste, u njoj igram naslovnu rolu. S obzirom da je mjuzikl napisao Srđan Koljević, opet sam sarađivala sa njim i njegovom ekipom, što se pokazalo dobitnom kombinacijom. Inače, muzički sam edukovana, ples mi leži, a kada mi je ponuđena rola Male sirene, bila sam presrećna, jer sam mogla putem te uloge da pokažem i svoj muzički talenat.

Pozorišna publika vas je u protekloj sezoni mogla gledati u “Maloj sireni”, ali i u neobičnoj drami “Snežani”. Stiče se utisak da ste naklonjeniji teatru nego filmu?

Nataša Marković: U principu je tako, mada je to više splet okolnosti, nego moja želja da pozorište stavim ispred filma. Meni je najvažnije da sarađujem sa ljudima sa kojima se dobro razumem i od kojih mogu nešto da naučim. Do sada sam igrala u dva filma: “Ringeraja” Đorđa Milosavljevića i “Sivi kamion, crvene boje” Srđana Koljevića. Ko zna, možda ću uskoro zaigrati i u nekom novom projektu.

Da li je u pitanju novi Koljevićev film?

Nataša Marković: O tome ne bih ovom prilikom pričala, mada priznajem da smo Koljević i ja u “Kamionu…” imali dobru komunikaciju. Možda ćemo se ponovo naći u nekom drugom projektu, uskoro ili kroz nekoliko godina. Važno je da će meni svaki poziv od takvog scenariste i reditelja biti kompliment.

Uskoro će se pojavti DVD sa komedijom “Sivi kamion, crvene boje”…

Nataša Marković: To me posebno raduje, jer će se na njemu naći sve moje scene, koje prilikom montaže nisu ušle u film. Naime, u “Kamionu…” sam tumačila rok pevačicu, koja nastupa na koncertu, ali je naknadno utvrđeno da je njena rola preduga za filmsku priču i da nema puno dodirnih tačaka sa temom. Tada je reditelj napravio selekciju. Sada će se, mom liku, na DVD-u, dati daleko veći prostor.

Ovih dana vas ponovo gledamo u televizijskoj seriji “Lisice” Gorčina Stojanovića. Slažete li se da vas je uloga Branke izvukla iz anonimnosti?

Nataša Marković: Apsolutno. Ta rola mi je izuzetno draga, jer sam njome dočarala energičnu, sujetnu i hipersenzitivnu mladu ženu, kakvih je danas puno u našoj sredini. Gledaoci su “Lisice” prihvatili na prvu loptu, zbog udaljavanja od politike i socijalnog sivila. Serija je zamišljena kao psihološki intermeco, za sve one ljude koji su se zarad nesrećnih događaja, povukli u svoju intimnost i tako zatvorili vrata i najmanjoj mogućnosti da budu radosni.

Sasvim suprotan lik ste tumačili u seriji “Lift”…

Nataša Marković: Da. Glumila sam ženicu Kosaru koja je u svemu potčinjena dominantnom suprugu. To je bila epizodna rola, ali mi je tim draža, jer sam kreirala lik žene koji je sasvim suprotan meni.Takođe sam radila sa sjajnim kolegama, pa je u celini i ta serija naišla na dobar prijem kod publike.

Kako je okolina reagovala nakon vašeg pojavljivanja na naslovnoj strani “Playboy-a”?

Nataša Marković: Priznajem da sam se pomalo dvoumila da li da prihvatim ponudu ili ne. Onda sam shvatila da je slikanje za “Playboy”, posao kao i svaki drugi. Ne stidim se svog tela, naprotiv, mislim da sjajno izgledam. S obzirom da pripadam osobama koje uvek mogu da urade nešto više i bolje, odlučila sam da se pojavim na naslovnoj strani jednog od najtiražnijih svetskih časopisa, i nisam se pokajala. S druge strane, ni finansijska stavka moje odluke nije bila zanemarljiva, pa obnaživanje za “Playboy” smatram kao poslovni dil. Što se tiče samog skidanja, ja sam to već pregrmela u predstavi “Shopping and fucking”, i to za mnogo manje para. Opet, “Playboy” mi je pomogao da se odlučim, na još jedno, meni veoma drago putovanje, u daleki Nepal. Sigurno znam da slikanje nije bio moj promašaj, već veliki uspeh.

Predstava "Shopping and fucking"