Najvećim komplimentima Nataša Đorđević smatra one koje dobije od svojih koleginica. Gotovo da ne prođe dan, a da joj neka ne saspe u lice kako je zgodna, kako ima fantastičan struk, fenomenalne noge, zanosno poprsje ...

Nataša Đorđević: Ne čudi me što među kolegama važim za zgodnu ženu, nego što me i koleginice stalno obasipaju komplimentima. Juče sam srela jednu i kako me je videla, tako je uzviknula: “Joj, što imaš dobro dupe! A tek struk...” Kad žena ženi udeli kompliment, to nije mala stvar! Ponosna sam što me koleginice gotive...

Kad ćeš da nabaciš malo silikona?

Nataša Đorđević: Šta će mi? I bez silikona važim za zgodnu žensku. Gde da stavim silikon? U usta? Pa ne bih mogla ni da zinem, a kamoli da pevam! Ne bih ja ništa da čačkam i izazivam sudbinu. Sve te hirurške intervencije su rizične. Jedino ako poludim za koju godinu.

Da nisi malo demodirana?

Nataša Đorđević: Ime sam napravila na pravi način, ponašajući se kulturno, kad su se pevači poštovali. Šta je ovo sad? Neko ekstra-moderno vreme? Ide se u krajnosti... Mnogi mogu u medije samo ako napadaju, pljuju, spletkare... Ja sam van te priče, ali svačiji uspeh poštujem, ma kako je neko stigao do njega.

Dopuštaš li da ti neko stavlja pare u dekolte?

Nataša Đorđević: Ne... Nikad niko nije ni navaljivao. Mene ljudi poštuju i nemam nikakvih problema ni sa kim. Pojma nemam na koju foru, ali je tako! Možda zato što znam gde je granica.

Kažu tvoje koleginice da je tebi lako, kada ti tvoj dragi obezbeđuje unosne tezge!

Nataša Đorđević: Nije baš tako... Sama stojim iza svega što radim. Tako sam i posao sebi obezbedila – svojim glasom, stavom, odgovornošću... Nikada se nisam krila iza tuđih leđa. Možda je to otežavajuća, ali i olakšavajuća okolnost...

Što ne pevaš na Kosovu, u svom rodnom kraju?

Nataša Đorđević: Deset godina nisam pevala na Kosovu. Imala sam neke ponude, ali nikako nisam mogla da uskladim termine. Nedavno je trebalo da pevam u Gračanici, sve je bilo dogovoreno. Došla sam do granice, ali mi je tu rečeno da nije bezbedno da idem dalje. Preporučeno mi je da se vratim. Tako sam i učinila, mada nerado. Sledeće nedelje bi trebalo konačno da zapevam u Gračanici. Jedva čekam... Tamo sam se rodila i rasla...

Koliko vremena ima kako si otišla?

Nataša Đorđević: Otišla sam po završetku srednje škole. Odlazak mi nije teško pao jer se moje srednjoškolsko društvo već rasturalo, svako je otišao na svoju stranu. Za taj period me vezuju lepe uspomene. Bila sam maženo i paženo dete, uvek zaštićeno. Živela sam bez ikakvih trzavica.

Da li je i sada zaista tako ili svoje lomove i drame vešto kriješ?

Nataša Đorđević: Nemam šta da krijem! Teram svoje i dobro mi ide... Imam sređen, miran život, moj sin Aleksandar ima već šest godina, veselo je i zdravo dete... Vreme je pokazalo da sam bila u pravu što nikad nikog nisam slušala. Kada sam ostala u drugom stanju, koleginice su mi govorile da nije pravi trenutak, da će trudnoća i rođenje deteta upropastiti moju karijeru. Nisam marila za njihove savete i bila sam u pravu. Eto, dve godine nisam snimila nove pesme, a posla imam...

Kada ćeš uraditi novi album?

Nataša Đorđević: Već je pri kraju. Radim ga u studiju Gorana Ratkovića Raleta. Sve će srediti Stevica Simeunović i Rale. U njih imam beskrajno poverenje.

Jesi li dobila odobrenje od Indire? Priča se da Rale ne sme ništa bez nje...

Nataša Đorđević: Zli jezici svašta pričaju! Zašto bih tzražila odobrenje od Indire? Sa Raletom dugo sarađujem i ne samo da smo dobri saradnici, već i prijatelji. I sa Indirom sam super...

A, u kakvim si odnosima sa Janom, posle priča o finansijskim transakcijama između njenog svekra i tvog muža?

Nataša Đorđević: Obe smo sa Kosova i drugarice smo još od školskih dana. Za nju bih ruku u vatru stavila i nas dve nemamo veze sa tim poslovima.