Poznati glumac, reditelj i poeta Rade Šerbedžija, posetio je Beograd, održao koncert u Ateljeu 212 i tom prilikom promovisao svoju autobiografsku knjigu “Do poslednjeg daha”. Posle hrvatskog i slovenačkog izdanja, koja su već rasprodata, Šerbedžija je objavio i dopunjeno srpsko izdanje, čiji je prvi tiraž već planuo.

Vi ste u pravom smislu reči svestrani umetnik...

Rade Šerbedžija: Moglo bi se reći. Već godinima, osim što glumim, povremeno i režiram (do sada 13 predstava), imam vremena i za fudbal i tenis, a nije mi strano ni pisanje poezije, jer sam do sada objavio četiri knjige pesama. Dugo sam u sebi nosio ideju da napišem autobiografsku knjigu poput “Do poslednjeg daha”. Iako pišem, sebe ne smatram piscem, već taj posao upotpunjujem mojom glumom. Zbog toga i mogu da se složim sa konstatacijom da sam svestrani umetnik.

Zbog čega vašu knjigu ne smatrate pravim autobiografskim delom, iako ona poseduje važne podatke iz vašeg života?

Rade Šerbedžija: Njom sam želeo više da ispričam poslednjih desetak krvavih godina, koje su mi se dogodile u vremenu kada se raspala zemlja koja se zvala Jugoslavija. Zbog toga sam u knjizi upravo te događaje i akcentovao. Često umem da kažem da sam u delu opisao sve događaje koji su se videli sa mog pendžera. U početku mi je bilo veoma teško da izaberem stil kojim ću pisati, pa je meni kao neprofesionalnom piscu, bilo duplo teže. Tada sam i shvatio da je mnogo lakše pisati poeziju, nego prozu.

Naslov vašeg dela je “Do poslednjeg daha”. Na šta se on zapravo odnosi?

Rade Šerbedžija: Ponekad sam se pitao da li sam svojim učinkom dovoljno doprineo da, sa svim svojim prijateljima, učinim da u mojoj zemlji ne dođe do rata. Ova knjiga je deo te moje akcije i mislim da joj naslov i te kako pristaje. On je prilog čoveka dobre volje i optimizma, koji želi da učestvuje u građenju mostova, koji moraju da se ponovo uspostave na ovim zaraćenim prostorima.

Mnoge poznate ličnosti su spomenute u vašoj knjizi. Kakva je bila njihova reakcija, s obzirom da vam je knjiga prvi put objavljena u Hrvatskoj, prošle godine?

Rade Šerbedžija: Trudio sam se da ih što manje imenujem, a ostali će se sami prepoznati. Zato do sada nisam imao neprijatnih susreta i nisam čuo da se neko naljutio zbog nečega što je napisano u delu. Pre nego što sam otkucao ijedan red, odlučio sam da svi likovi u knjizi budu ljudi sa sopstvenim mišljenjem i da ne moram sa svima identično da rezonujem život. Naravno, ja ne mogu profesionalno da sarađujem sa nekima koji drugačije politički misle, a čovek se mora u životu voditi mišlju da poznaje stepen sopstvene tolerancije i da se on nikad ne sme preći.

Da li u vašoj knjizi ima i momenata vezanih za vaš boravak u Engleskoj i Americi? Rade Šerbedžija: Da, ima i niz događaja vezanih za moj boravak preko Okeana. Posebno poglavlje sam posvetio mojoj saradnji sa čuvenim rediteljem Stenlijem Kjubrikom. Na papir sam preneo i mnoge zanimljive trenutke koje sam imao sa koleginicom Vanesom Redgrejv. Planiram da napišem i englesku verziju “Do poslednjeg daha”, u kojoj bi dopisao još par poglavlja i pojasnio mnogo što šta o tome kako je biti velika zvezda u svojoj zemlji, a u isto vreme kada se ta zemlja raspadne, kako se osećati kao početnik u inostranstvu i graditi glumački put iz početka.O tome ću svakako i pisati i to o svojevrsnoj nelagodnosti, a nikako poniženju.

S obzirom da ste se pre par godina bavili i pedagoškim radom, koja bi bila vaša poruka mladim kolegama?

Rade Šerbedžija: Ako se malo potrudite, verujem da će te postati bolji glumac nego što sam ja.

U knjizi spominjete da bi voleli da režirate film “Oslobođenje Skoplja”. Koliko ste daleko od realizacije tog projekta?

Rade Šerbedžija: Mnogo sam o tome razgovarao sa svojim prijateljem Dejanom Karaklajićem. Još osamdesetih godina, po scenariju pokojnog Žike Pavlovića, trebalo je da radim na tom projektu, ali najviše zbog nedostatka para, film nije snimljen. Godinama želim da na osnovu Žikinog scenarija i uz pomoć Dušana Jovanovića, koji je autor drame “Oslobođenje Skoplja”, napravim novi scenario i da celu priču fokusiram na divnom odnosu Nemca i Makedonke. Međutim, zbog nedostatka vremena to još nije realizovano, jer je potrebno da ništa ne snimam u kontinuitetu nekoliko meseci, pa onda da se bacim na režiju ovog značajnog filmskog projekta.

Rade Šerbedžija kao Dr. Nekhorvich u filmu “Mission: Impossible II”

Bilo je govora da ćete igrati u filmu Ridlija Skota “Nebesko Kraljevstvo”...

Rade Šerbedžija: Jeste bilo je govora o tome, ali u poslednjem trenutku, kao što obično biva, neke kockice su se sklopile i uloga je pripala mom dobrom prijatelju Lijamu Nisamu. Nije mi žao, jer je on moj najdraži glumac. Tako se podesilo da četiri meseca nisam ništa radio, ali srećom usresredio sam se na knjigu “Do poslednjeg dana” i uspeo da je završim.

Šta ste poslednje snimali u Americi i imate li neki projekat u planu?

Rade Šerbedžija: Upavo sam završio snimanje dva filma. Jedan je rimejk “Magle” Džona Karpentera u kome igram jednu od glavnih uloga, a drugi komedija “Optimista” Marijusa Balčunisa, u kome sam direktni partner mladoj glumici Lili Sobjecki. Sa njom sam već glumio u Kjubrikovoj drami “Širom zatvorenih očiju”. Snimio sam i pilot epizodu nove serije “Ambis” u produkciji NBC. Planirano je da serija ima 13 epizoda, a snimanje prve epizode počinje krajem jula u Severnoj Karolini.