Za mesec dana se navršava dve decenije od smrti velikog dramskog umetnika Zorana Radmilovića, nezaboravnog Radovana Trećeg i Kralja Ibija. Tim povodom, u njegovoj matičnoj pozorišnoj kući, Ateljeu 212, 5. jula će ponovo biti izveden komad Dušana Kovačevića “Radovan Treći”. U naslovnoj roli, ali i režiji, ovog puta će se oprobati Branimir Brstina. Ostale uloge će tumačiti: Anita Mančić (Rumenka), Gorica Popović (Katica), Branislav Zeremski (Stanislav), Feđa Stojanović (kelner), Nebojša Ilić (Jelenče), Dragana Đukić (Georgina) i Miki Krstović (povampireni Vasilije, Stanislavljev brat). Do 20. jula komad će se igrati svake večeri, a od naredne pozorišne sezone, “Radovan Treći” će se naći na redovnom repertoaru Ateljea 212.

Jednom prilikom autor Kovačević je o svojoj drami rekao da je “Radovan” teška komedija o životu čoveka dovedenog u grad, u stan na dvanaestom spratu, tačnije u soliter koji je zapravo “vertikalna ulica”. Kada došljak iz mirnog zavičaja, osvane bliži nebu nego zemlji, više je nalik ptici bez krila, a s obzirom da čovek nije ptica, tada mu jedino preostaje da promeni svoj život. Radovan pokušava da se prilagodi, privikne i prihvati sve ono što mu nikada neće biti blisko. Na taj način muči i sebe i okolinu neprestano ponavljajući da će se sutra vratiti u zavičaj, iako svi znaju da je to nemoguće.

U kultnom komadu koji je napisan 1973. godine, zablistali su: pomenuti Zoran Radmilović kao Radovan, Maja Čučković u liku Rumenke, Mira Banjac kao Katica, Taško Načić u roli drskog kelnera, Caci Mihailović kao Jelenče, Milutin Butković u roli dede Svetislava i Tatjana Beljakova kao dugogodišnja trudnica Georgina.

Zanimljiv je podatak da je u toj podeli “Radovan Treći” poslednji put izveden 1985. a 21. jula iste godine Zoran Radmilović je umro i predstava se više nikada nije igrala na sceni Ateljea 212. Jednom je pokušano da se “Radovan” vrati u beogradski pozorišni život, ali bez velikog uspeha. Naime, pre desetak godina reditelj Dejan Mijač je režirao pomenutu predstavu sa Vojom Brajovićem u naslovnoj roli. Izvedena je par put, ali nije naišla na dobar odziv gledalaca. Međutim, snimak predstave “Radovan Treći” u izvođenju Zorana Radmilovića i njegovih kolega, potukao je sve rekorde u prodaji DVD i VHS do danas. Gledaoci ga kupuju i prepričavaju poznate replike iz komada, pa čak i oni koji u to vreme nisi bili ni rođeni.

Branimir Brstina: Računamo da će svako ko je gledao Zoranovog “Radovana” porediti predstavu sa našom. Više bih voleo da svako svoju ljubav i odnos prema predstavi, koju sam i sam gledao kao student, ostavi kao uspomenu. Ostala poređenja i vrednovanja očekujem s velikom radošću. To je prirodna, normalna neminovnost i niko od nas nije s tim u sukobu. Iz toga, kako se kaže, rastemo i pokušavamo da ostavimo traga onima koji ovakav pozorišni komad nikada neće moći da vide na sceni. Predstava se uvek radi da bi se igrala. Ova je samo izabrana da obeleži godišnjicu smrti velikog glumca, na aktivan način. Svi mi ovaj komad doživljavamo kao jako veliki avion prepun istorije, legende i ogromnih vrednosti, koje sada treba da ponesemo. Pokušaćemo ne da idemo putem, već da letimo. Naša predstava ne ponavlja, niti upućuje na neke sličnosti sa onom starom. Čak smo vratili lik koji u originalnom tekstu postoji - Stanislavljevog brata, pokojnog Vasilija. U ono vreme, pre tridesetak godina, od originalnog teksta, nije ostalo gotovo ništa. Mi ćemo se truditi da se baziramo na integralni tekst, pa je deo radnje, smešten na krovu zgrade. Sve ostalo neka za sada ostane tajna, dok publika ne vidi našu predstavu.

Inače, predstava u sebi nema dnevno-političku aktuelizaciju, već ostavlja prostora gledaocima da puste mašti na volju i da prepoznaju šta metafore predstavljaju. Po rečima novog Radovana, inat, trvenje i mržnja najbližih je svugde moguća. Zbog toga komad Dušana Kovačevića nije čak ni lokacijski određen. Može da se igra u Beogradu, ali i svuda u svetu.

Branimir Brstina: Mislim da će ”Radovan Treći” biti veliki beogradski pozorišni događaj i da će ostaviti duhovni pečat u kulturi.