Umesto u devet uveče, Sejo Kalač je na tezgu u Koparnici kod Županje stigao tek oko ponoći! Kada ga je video, gazda šatre na vašaru, gde je pevač imao ugovoren nastup, samo što ga od besa nije zadavio, i to golim rukama! Nije znao da li da ga smesta izbaci napolje, ne davši mu ni prebijenu paru, ili da ga izljubi što je konačno došao. A pevač nije znao da li da beži, da se pravda, ili da zgrabi mikrofon. Čekajući kovrdžavog pevača, mnogi gosti su izgubili strpljenje pa je nešto pred ponoći šatra već bila poluprazna. Da nije bilo plesačica, dovedenih iz Beograda, koje su trebale da Kalaču budu pojačanje, pevača ne bi dočekao nijedan gost!

Elem, Sejo je nekako uspeo da smiri besnog i iznerviranog gazdu i da se dočepa mikrofona. Brzo je atmosferu doveo do usijanja i od gazde ipak iskamčio dogovoreni honorar. Doduše, beznačajno umanjen. Na tezgu je Sejo iz Zagreba krenuo na vreme... ali, usput je svratio u jednu kafanu kraj puta, da se osveži. Tu je sreo starog druga, zapričali su se i zapili i pevač nije ni primetio da su prošla tri sata...

Sejo Kalač: Umalo da me ćaskanje sa prijateljem košta – sačuvaj Bože!