Posle svega što mu se u životu desilo, Jasmin Muharemović je – kao nov! Krstari Evropom i svetom, čas je u Beču, gde zvanično živi, čas je u Beogradu, gde završava album, čas je u rodnom Tešnju gde ima diskoteku... Promenio se, ali njegova promena nije rezultat životnih nedaća, već veštog frizera! U kosi je izvukao plave pramenove i prijatelji gotovo da ne mogu da ga prepoznaju...

Jasmin Muharemović: Pokušao sam sebe da nađem u ovim novim trendovima i čini mi se da sam uspeo. Više pripadam mlađoj, nego starijoj generaciji i sa novim imidžom kompletno dolazim do izražaja. Dopadam se svima i sad me vole i oni što me nisu voleli.

Kako te žene gledaju?

Jasmin Muharemović: Ma gutaju me očima, toliko sam lep! Imaju primedbe samo na moje kilograme. Kažu mi da treba da oslabim još dva-tri kilograma, i biću dasa i po. To mi je trenutno najveći problem. Oduvek sam bio gurman, kad vidim dobru klopu ne umem da stanem i muke su to! Hvala Bogu da sam život sredio tako da mi je par kilograma viška najveća muka!

Kako na sve to gleda tvoja žena?

Jasmin Muharemović: Ona je sa mnom oduševljena. Zaljubila se u mene pre sto godina i tada je rekla sve! Šalim se... Ona shvata neminovnost promena i podmlađivanja i nema ništa protiv što ima novog muža. To jest, što sam ja kao nov!

Prepoznaješ li sebe kad se pogledaš u ogledalo?

Jasmin Muharemović: Tek sada razumem koleginice koje su toliko zaljubljene u sebe da ne znaju gde su. Pogledam se u ogledalo, pa ne mogu da se načudim. Zadivljen sam sobom! Ne izdržim da ne kažem svom liku u ogledalu: Lepi, da sam žensko, zaljubio bih se u tebe!

Pored toga što neguješ svoju narcisoidnost, stižeš li šta još da radiš?

Jasmin Muharemović: Naravno! Sebi se divim, onako, usput! Ovih dana završavam album sa novim pesmama. Cela ekipa koja ga je radila, kao i izdavačka kuća “Gold”, tvrde da je sve odrađeno kako se samo poželeti može. Situacija u diskografiji je teška, mnogo je lojalne i nelojalne konkurencije, ali na terenu vidim ogromne promene i to mi daje razloga za optimizam. Čini mi se da se teren ozbiljino raščišćava u svakom pogledu. Propadaju pevači koji pojma s pevanjem nemaju, sklanjaju se kojekakvi lovci u mutnom, samozvani menadžeri, loši muzičari. To se dešava samo po sebi, ne zato što je to neko naredio...

Prija li ti to raščišćavanje terena ili se plašiš da bi i ti možda mogao biti počišćen?

Jasmin Muharemović: Naravno da mi prija, jer za mene nema zime. Nisam na estradi od juče, nisam muvator, neznalica ili zabušant. Ne smatram sebe najboljim pevačem na svetu, ali sigurno spadam u grupu onih koji zaista znaju da pevaju. Zanimljivo je da nailazi nezadrživ talas mladih ljudi, što je normalno, ali se vraća muzika koja je bila aktuelna sedamdesetih i osamdesetih godina.

Koliko je dug tvoj pevački staž?

Jasmin Muharemović: Računam ga od '83. godine, kada sam sa nepunih 17 godina došao iz Bosne u Požarevac. Znači – 23 godine! Dešavale su mi se razne stvari, lepe i ružne, ali sve što je bilo vezano za muziku, bilo je lepo. Muzika mi je pomogla, bukvalno, u svakom smislu, da preživim najteže trenutke u životu.

Imaš li i rezervnu varijantu za preživljavanje?

Jasmin Muharemović: Vremena su takva da čovek, da bi preživeo, mora da misli hiljadu na sat! Razne stvari sam radio... U Beču sam imao kafić. Bio je jedan od najboljih. U njemu su se okupljale sve legende bivše Jugoslavije – od Zdravka Čolića na dalje. Nikada nikom nije zasmetalo ko je ko i ko je odakle. Kafić sam prodao poznatoj košarkašici Razi Mujanović... Da moje iskustvo i znanje ne bi čučali, sa bratom sam otvorio diskoteku u Tešnju...