Jedan od koproducenata “Karaule”, glumac Zoran Cvijanović, ovih dana je na realciji Beograd - Bitolj. Naime, u ovom makedonskom gradu počelo je snimanje najnovijeg ostvarenja zagrebačkog reditelja Rajka Grlića, na kome su rad udružile ekipe iz Hrvatske, Makedonije, Srbije, Slovenije i Bosne i Hercegovine. Na osnovu novele “Ništa nas ne sme iznenaditi” Ante Tomića, scenario su uradili pisac i reditelj, a u producenskom poslu udružili su se: Ademir Kenović, Vladimir Anastasov, Danijel Hočevar, Boris Matić, Milko Josifov, Franc Novotni, Majk Daun, Tieri Lenu i Zoran Cvijanović, koji nam je otkrio neke detalje u vezi sa ovim projektom.

Kako teče snimanje “Karaule”?

Zoran Cvijanović: Upravo sam se vratio sa snimanja i veoma sam zadovoljan kako je urađena jedna teška scena, koju je imao bosanski glumac Emir Hadžihafisbegović. Svi smo bili veoma uzbuđeni i napeti, ali se pokazalo da je bilo bez razloga, jer je sve proteklo u najboljem redu.

Rajko Grlić je okupio ekipu ljudi sa prostora bivše Jugoslavije...

Zoran Cvijanović: On nas nije samo okupio, već i stvorio atmosferu u kakvoj su se nekada radili filmovi, tačnije podsetio nas je na nekadašnju prašku školu. Setimo se da je Grlić bio saradnik na scenariju filma “Grlom u jagode”, a slično se dogodilo i u “Karauli”, gde se reditelj Ademir Kenović našao u ulozi producenta. Zanimljivo je napomenuti da istovremeno Igor Mirković radi film o snimanju “Karule”, a Zoran Andrić je pomoćnik reditelja. Naš Raša Andrić je dosta uradio oko kastinga u Beogradu, kao i oko nalaženja mladih glumaca, tako da je stvorena jedna divna i kreativna atmosfera. Čovek može da primeti da smo, poetski rečeno, telo bivše jugoslovenske kinematagrafije ponovo sastavili i oživeli.

Zbog čega ne glumite u “Karauli”?

Zoran Cvijanović: Smatrao sam da je bolje da se u ovom filmu nađem kao koproducent. Svi smo se oko ovog projekta trudili da pronađemo adekvatno mesto. Sebe tu nisam video kao glumca, već kao producenta.

Da li je bilo nekih zahteva, sa vaše strane, koji su morali biti ispoštovani?

Zoran Cvijanović: Ljudi koji se bave filmom poslednjih petnaestak godina, razmišljaju na drugačiji način. Polako su počeli da zalaze i u druge sektore: producentske, rediteljske... Svima njima je stalo do očuvanja filmske kinematografije. Što se tiče ultamativnih zahteva, njih nije bilo ni sa čije strane. Svi verujemo u ovaj projekat i trudimo se da ga uradimo u idealnim uslovima.

Na kojim se sve lokacijama snima film?

Zoran Cvijanović: U Makedoniji, tačnije u Bitolju i Ohridu. U ovom drugom mestu je čak izgrađen i studio, odnosno karaula, za potrebe snimanja.

Kada planirate završetak snimanja?

Zoran Cvijanović: Najverovatnije početkom jula, a premijeru ne treba očekivati pre marta 2006. godine. Film će tada biti premijerno prikazan na nekom od velikih svetskih festivala. Što se tiče eks-Jugoslavije, pravi se svojevrstan karavan, koji će obići sve velike gradove bivše Jugoslavije i na tome svi producenti rade zajedno.

Osim Sergeja Trifunovića i Bogdana Diklića, da li još neko od naših glumaca igra u “Karauli”?

Zoran Cvijanović: Tu je i Miodrag Fišeković. Najbitnije je da je projekat okupio ekipu zrelih ljudi, kojima je imperativ bio kvalitet. Nije se radilo, kao što je nekad bilo u staroj Jugoslaviji, po principu ključa, gde je moralo da iz svake republike bude zastupljen isti broj glumaca.

Koliki je budžet filma?

Zoran Cvijanović: U trenutku kada smo konkurisali, budžet je bio oko milion i devesto hiljada evra, a sada je prešao dva miliona. Ovih dana analiziramo situaciju i nadamo se da nećemo preći više od dodatnih 200.000 evra.

Kakvo je danas stanje u makedonskoj kinematografiji?

Zoran Cvijanović: Odlično. Od kako je ministar kulture postao Slobodan Unkovski, stvari su krenule na bolje. Filmove su počeli da snimaju reditelji poput: Stoleta Popova, Aleksandra Popovskog, Milča Mančevskog... Oni nikada nisu imali finansijskih problema. “Karaula” je sasvim novo iskustvo, jer se pojavljuje formacija malih zemalja, slično skandinavskim, (koje su trenutno najjače, što se tiče autorskih ostvarenja). To je posledica pameti i udruživanja. Mislim da će ovaj film promeniti mnoge stvari i obradovati dosta ljudi. Ovakav način rada doprineće da mnogi domaći autori počnu da razmišljaju na sličan način, odnosno da rade veće i ambicioznije projekte.