Neško Jovanović je ovih dana ljut i besan kako davno nije bio. Ne može da se načudi svojim nekad dobrim prijateljima, kompozitoru Slavku Stefanoviću i pevaču Đaniju... Prvo je on u jednom tabloidu rekao da je Đani lopov i da mu je ukrao pesmu. Onda se oglasio kompozitor Slavko Stefanović, tvrdnjom da ne zna šta im je, jer je to njegova pesma! I tako se priča svakodnevno širi, a u nju uskaču novi protagonisti.

Neško Jovanović: Jeste se Slavko Stefanović potpisao ispod pesme “Ljubavi moja”, koja se našla na Đanijevom albumu, ali to je smešno. U toj pesmi je njegov samo potpis. Tekst za tu pesmu sam napisao ja, a melodija je stara, šiptarska pesma. Tu pesmu sam snimio '97. godine i našla se na mom prvom albumu koji sam uradio za PGP. I pre nego što sam je snimio, pesma je na Kosovu bila hit! Muka mi jer se sve svelo na to ko koga prevari!

Od čega ti je još muka?

Neško Jovanović: Muka mi je od prevara i podvala svih vrsta. Muka mi je od toga što pevači koji veze s mozgom nemaju uspevaju da prodaju sebe za dve-tri hiljade evra za veče. Podvaljuju ovom jadnom narodu, ali nije ni narod blesav... To može da prođe par puta, ali i to je za takve previše. Zauzimaju prostor talentovanim i vrednim ljudima...

Zar ti nikom ne podvaljuješ?

Neško Jovanović: Nikome! Ne umem, a i da umem, nikad to ne bih činio. Znam da sviram, konponujem, pevam... Ja sam muzički kompletna ličnost, zato me nepravda i boli i teško mi pada poplava nekvaliteta. Danas prolaze samo silikonske, naduvane ribe, a ja ih ne podnosim....

A kakve ribe podnosiš?

Neško Jovanović: Prirodne, brate! Mislim, normalne... Doduše, to sa silikonkama je kratkog daha, ali je nevolja što je njih mnogo. Dok se sve izređaju, oni koji umeju da pevaju, mogu da crknu od gladi. Mnogi glume pevačine uz dobar miks i još kojekakva čuda tehnike. Lako je to... A, čik neka uzmu mikrofon u ruke i zapevaju uživo!

Kako ti opstaješ među tolikim šarenim lažama?

Neško Jovanović: Opstajem isključivo zahvaljujući kvalitetu. Uspeo sam i honorar da pojačam, posle ovog albuma. Umem da napravim štimung, imam odličan repertoar. Pevam najrazličitije pesme – od onih najstarijih i starogradskih, do ovih najmodernijih...

Koliko si albuma snimio do sada?

Neško Jovanović: Kao što sam već rekao, prvi album sam snimio '97. godine. Sledeći, umesto da bude nastavak moje karijere, bio je veliko razočarenje. Ali, ne zato što nije bio dobar, već zato što se nikad nije ni pojavio, iako je bio gotov, spreman da izađe pred publiku. 2000. godine, zapalio se studio “Granda” i od posla nije bilo ništa. Moj treći album je izašao nedavno i verujem da će mi mnogo doneti!

Čula sam da luduješ za brzim automobilima!

Neško Jovanović: Nisu moji automobili toliko brzi koliko ih ja brzo vozim. Stalno ludujem i stalno plaćam kazne zbog brze vožnje. Kad prođe dan da me saobraćajna policija ne zaustavi i ne olakša mi novčanik, ja častim društvo. Evo, i danas sam platio kaznu. Srećom, uvek kazna bude na granici da može da se plati! Ako jednog dana ostanem bez ičega, biće to zbog brze vožnje.

Piješ li, kao većina tvojih kolega?

Neško Jovanović: Popijem, u granicama, ali nikad nisam spavao ispod stola, kako to redovno radi moj kolega Đani. Volim sve što vole normalni ljudi – veselu atmosferu, dobro zezanje, fino društvo. Ali uvek sam znao gde je granica i nikad nisam zastranio. Estrada je puna poroka i treba biti oprezan.