Ova godina je za mladog pevača Igora Lugonjića izuzetna. Za par meseci, dobio je gomilu priznanja i izborio se za mesto u samom vrhu ovdašnje folk scene. Pesma “Svaka druga”, sa njegovog poslednjeg, petog, albuma, postigla je sve ono o čemu je sanjao. Na novosadskom “Pan” radiju, u konkurenciji za hit godine, Igorova pesma je ušla u najuži izbor od dve kompozicije. Druga je bila Cecina!

Igor Lugonjić: S obzirom da je Novi Sad ekstra urbana sredina u kojoj narodnjaci ne prolaze, mogu da budem presrećan. U Sarajevu je “Svaka druga” proglašena najboljom ino-pesmom. Tamo dođem kao neki stranac! A na “Beogradskom pobedniku” sam dobio prestižnu statuu i nagradu za SMS godine, opet za “Svaku drugu”! U ovom vremenu hiperprodukcije, kada pesme traju po “pet minuta”, publika pesme sa mog albuma otkriva posle nekoliko meseci, što je velika stvar...

Dobro je da “Svaku drugu” nisi bacio!

Igor Lugonjić: Ha, ha, ha... Snimanje mog albuma se baš bilo oteglo kao gladna godina. Dešavalo mi se da nađem pesmu za koju mi se čini da je odgovarajuća, da je lepo kupim, uredno platim, a zatim i snimim. I onda, kada sve uradim najbolje što mogu, ne dopadne mi se, pa sve bacim! Možda sam negde pogrešio... Ipak, pesme sa ovog albuma toliko dobro prolaze da izgleda da sam sve odradio kako treba. U svakom slučaju, veliki je luksuz bacati kupljene pesme. Ubuduće ću paziti šta kupujem.

Da nisi možda neku od nagrada kupio?

Igor Lugonjić: Znam da se neke nagrade i kupuju, ali ja nijednu nisam kupio! Sve je bila čista volja onih koji su mi ih dali!

Čula sam da imaš bračnih problema, koji su počeli kad si uslikan sa one dve bliznakinje, dok tvoja žena kod kuće čuva blizance!

Igor Lugonjić: Moja žena kapira da je sve to neizbežni deo mog posla. Dugo smo nas dvoje zajedno i znala je šta je čeka. Sve odlično podnosi, iako je neki naslovi gađaju pravo u srce. Ponosan sam što moja draga ume sve da svari. Da ona nije pametna žena, nastala bi havarija. Ako joj jednog dana pukne film, znam da ću osvanuti u crnoj hronici. Za sad je situacija stabilna, nadam se da će takva i ostati!

Priča se da tata mora da te vadi i pravda, kad do jutra negde zagineš!

Igor Lugonjić: Punoletan sam, nema šta da me vadi tata... Nekad zaglavim do jutra, ali ništa ni manje, ni više od drugih. Nedavno sam zaglavio na jednom splavu, sa Sašom Matićem i Mikijem, mojim drugarom koji živi u inostranstvu. Ponela nas je atmosfera, a ja bez kondicije... I oni su porodični ljudi, imaju žene, decu, ali to ne znači da zbog toga svega treba da se odreknemo.

Znaš li uvek gde si, ili se nekad izgubiš?

Igor Lugonjić: Nikad ne preteram toliko da ne znam gde sam. Jedan moj ekstra drug nedavno dva dana nije odlazio kući. Pozvala ga je supruga Biljana, potpuno izbezumljena, besna kao ris i pitala ga je gde je. A on joj je odgovorio: “Ne znam, Biljana! I ja bih volela da znam gde sam!” Hteli smo da pocrkamo od smeha. Ja u toj fazi nikada nisam bio.

Osećaš li nestašicu posla koja drma estradu?

Igor Lugonjić: Ja sam vrlo zadovoljan poslom. Ne zato što ga imam previše, već zato što sam normalan i skroman momak. Ne spadam u red ultra skupih zvezda koje se frljaju ciframa od kojih boli glava. Prave sebi medveđu uslugu i zato nemaju posla. Kriza se oseća, drma li drma, ne samo ovde, nego i po svetu. Ipak, nemam razloga da se žalim. Ne maštam o kulama i gradovima, dovoljno mi je da zaradim za običan, skroman život.

Razmišljaš li o novom albumu?

Igor Lugonjić: Uveliko šacujem pesme. Vreme je, jer je moj album izašao krajem prošlog leta. Čim nađem adekvatne pesme, navaliću na posao.

Jesi li skoro slupao neki auto?

Igor Lugonjić: Nisam, već tri meseca! Iako sam odličan vozač, iako nikad nisam bio kriv za saobraćajne karambole u kojima sam učestvovao, sve sam oprezniji. Moji sinovi blizanci su me žestoko prodrmali...