Nakon trilogije o najmoćnijem dečaku – čarobnjaku Harry Potteru, filmski producenti su došli na ideju da snime i četvrti nastavak Harry Potter and the Goblet of Fire (“Hari Poter i vatreni pehar”). Još jednom će se gledaoci susresti sa vilama, vešticama, čarobnjacima i dobrim i zlim umovima u zamku Hogwarts. Ovih dana snimanje je privedeno kraju i ostaje samo da se sačeka 18. novembar, kada će se u Londonu održati svetska premijera filma za decu i odrasle.

Po delu J.K. Rowling četvrti nastavak je režirao Mike Newell. Pored dečjih zvezda, Daniel Radcliffea i Rupert Grinta, u filmu se pojavljuju i: Michael Gambon, Miranda Richardson, Alan Rickman, Brendan Gleeson, Robbie Coltrane, Ralph Fiennes, Gary Oldman…

Jedna od uloga poverena je i našem glumcu Predragu Bjelcu, koji tumači istočnoevropskog bivšeg zlikovca, profesora mračnih veština Karkaroffa.

Kada ste zavrsili snimanje filma “Hari Poter i vatreni pehar”?

Predrag Bjelac: Glavni deo snimanja i moj šestomesečni boravak u Londonu, završio sam krajem prošle, ali su dosnimavanja trajala do aprila ove godine. Sada gotovo sigurno mogu da tvrdim da je snimanje konačno završeno.

Da li je bilo naporno tumačiti lik Karkaroffa i šta vam je najteže palo?

Predrag Bjelac: Nimalo, jer su uslovi na snimanju bili fantastični. Ne kaže se uzalud da je “Hari Poter” u produkcijskom smislu rolls - royce među filmovima. Logistika snimanja je razrađena do najneverovatnijih detalja, a pažnja i briga o glumcima su na zavidnom nivou. Ista ekipa već godinama radi zajedno, svi funkcionišu kao veoma harmonična porodica i upravo rastanak sa njima mi je najteže pao.

Jeste li davali reditelju Mike Newellu neke sugestije u vezi vaše role?

Predrag Bjelac: Još pre početka snimanja imali smo dovoljno proba da rešimo sve nedoumice i zajednički nađemo odgovore na sva pitanja. Kod ovako velikih projekata, ništa se ne prepušta slučaju i improvizaciji i sve scene se detaljno razrađuju pre samog snimanja. Zbog toga se sve odigrava u kontinuitetu. Glumci dolaze pripremljeni i tu više nema potrebe davati ikakve sugestije reditelju. Mike Newell je po mnogo čemu izuzetan i tokom snimanja mi je bio pravi profesor, jer je pre svega, inteligentan i mudar reditelj od koga se može dosta naučiti.

Koliko je bilo teško snimati scene borbe, sukoba, propadanja, nestajanja… Šta vam je zapravo bilo najnapornije?

Predrag Bjelac: Srećom, ne patim od klausrtofobije, jer je trebalo da snimam scenu u sudnici i da nekoliko dana provedem okovan, u veoma tesnom kavezu. Pri tome sam izgovarao dugačke replike i to se ponavljalo bezbroj puta. Na kraju je sve urađeno kako treba i ja sam mogao da se napokon izvučem iz okova. To mi je priznajem, najteža scena koju sam snimio u dosadašnjoj glumačkoj karijeri.

Da li vam uloga zlog profesora na neki način širom otvara vrata Hollywooda?

Predrag Bjelac: Lepo zvuči, ali pomalo otrcano i nerealno. Nadam se da će mi pomoći da radim što više, i da sarađujem na zanimljivim projektima, sa vrhunskim autorima. Kod stranca, jer ću to večito ostati, iako govorim fenomenalno engleski jezik, akcenat se uvek prepoznaje, pa su i ponude na taj način ograničene i svedene na uloge: zlotvora, varvara, terorista, emigranta, gastarbajtera, nesrećnih i neshvaćenih Srba, Albanca, Arapa... Nemam ništa protiv, jer sve to doživljavam veoma profesionalno i bez nepotrebnih emocija. Mnogo je fenomenalnih glumaca napravilo ozbiljne, svetske karijere, igrajući baš ovakve likove. Siguran sam da kod nas ne bih imao prilike da se oprobam u žanrovima kao što su: naučnafantastika, post - apokaliptički triler, istorijski spektakl, jer je naša filmska industrija na žalost siromašna. Jedino mogu da se snimaju savremeni filmovi sa minimumom ulaganja. Volite li i privatno da gledate filmove tipa Hari Poter?

Predrag Bjelac: Da, volim da gledam sve dobre filmove. Da li ste još nešto u međuvremenu radili?

Predrag Bjelac: Igrao sam u jednom zanimljivom kratkom dvadesetominutnom filmu “Fatalna ljubav”, mog prijatelja Denisa Todorovića, koji će ovim projektom diplomirati režiju na Filmskoj školi u Kelnu (nadam se veoma uspešno). Snimali smo ga u Crnoj Gori i u Nemačkoj. Denis je rođen i živi u Nemačkoj. Po očevoj lozi je Crnogorac, a po majčinoj Čeh. Ovaj neobičan spoj je uslovio da napravi zanimljivu priču o našim ljudima u tuđini. U “Fatalnoj ljubavi” partneri su mi bili Branko Tomović i Sandra Kouba, mladi glumci našeg porekla, a rođeni i školovani u Nemačkoj. Ovom prilikom bih pozdravio sve naše zemljake iz Jugoslovenskog kluba u Kelnu, koji su nas domaćinski ugostili, nesebično nam pomogli da snimamo u njihovim prostorijama, pa su čak i statirali u našem projektu.

Šta ste nedavno gledali, a da dolazi sa naših prostora?

Predrag Bjelac: Baš sinoć sam ovde u Pragu, gde živim, gledao predivnu predstavu “Zlatno runo” Borislava Pekića u kojoj su briljirali Nebojša Dugalić, Vojin Ćetković i Ivan Tomić.