Gotovo tri decenije frontmen i pevač grupe “Riblja Čorba” Bora Đorđević bije estradne i razne druge bitke. Poznati su mnogi njegovi stavovi bez dlake na jeziku, izvrgavanje ruglu brojnih pojava u našem društvu, kao i otvorene priče o temama pred kojima se drugi sklanjaju. U skladu s nazivom poslednjeg albuma Čorbe “Pišanje uz vetar”, i njen frontmen već tri decenije govori o svemu lošem što nam se dešava, ali to očito ne dopire do onih koji odlučuju o sudbini naroda. Ipak, prošle godine Bora je postao savetnik ministra za kulturu. Dok sedi u svom kabinetu, Bora kreće priču upravo od funkcije:

Riblja čorba – Bora Đorđević: Ako ovo nekome liči na funkciju, onda šta da dodam? Na mene je vršen pritisak da budem direktor PGP-a, a da sam to prihvatio morao bih da unesrećim i otpustim pola fabrike. Ja se toga nisam mogao prihvatiti, jer to ne liči na mene. Onda mi je ministar Kojadinović ponudio da budem savetnik za rok muziku i muzičku industriju, ja sam to prihvatio u želji da doprinesem nekom kulturnom boljitku.

Mnogi su teško mogli da te zamisle u fotelji, jer su u tebi videli glas razuma koji u ime naroda ukazuje na loše stvari u ovom društvu, što kroz muziku, što direktno?

Riblja čorba – Bora Đorđević: Ja i sada ne pričam u ime vlasti! Nemam nikakav sukob u svojoj glavi, i ne mislim da branim glupost koju uvek treba napadati. Bez obzira što sam savetnik, to me neće sprečiti da i dalje bez okolišanja kažem šta mislim, što i radim svakodnevno.

Čujem da spremate novi album?

Riblja čorba – Bora Đorđević: Mi smo retko privilegovana grupa koja ne mora pošto-poto da objavi album. Tačno je da radimo na novim pesmama, ali bez pritiska i bilo kakvog opterećenja. Kad me pitaju kada će novi album, ja obično kažem Ne znam. To je jako lep osećaj kad nigde ne žuriš, već lagano provodiš vreme u studiju i završavaš album.

Nedavno si izjavio da nećeš da plaćaš porez, dok se ne srede autorska prava?

Riblja čorba – Bora Đorđević: Tačno! Nemam nameru da plaćam porez, jer ja nemam ni socijalno ni zdravstveno osiguranje, zato što je tamo neki parazit iz gradske vlade svojevoljno meni ukinuo to pravo. Jednostavno su me skinuli sa spiska umetnika. Pazi, ja jedno 20 godina radim da bih stekao taj status, i plaćam sve prinadležnosti, a onda dođe neka žena-parazit koja kaže Ima on pare, nek sam plaća. To je jako licemerno i žalosno!

Ovde svi decenijama pričaju o čekanju nekih boljih dana, dok su tvoje pesme vrlo pesimističke po pitanju naše budućnosti?

Riblja čorba – Bora Đorđević: Nema šta da se lažemo! Dobro je ako izguramo ovu godinu! Bio bih presrećan kada bih znao da će naši čukununuci dočekati neko normalno vreme. A, to je kad čovek uzme svoju platu, ode do radnje i kupi šta mu treba, a pritom ne mora ništa da traži ispod tezge. Ljudi koji žive u takvim zemljama kažu da je to jako lep osećaj kad ima svega i sve ti je dostupno. To su za nas bolji dani! Danas su ubijene sve elemntarne vrednosti, jer se sve ljudsko devalvira. Tako se uništava sve što je vredno u čoveku. Samo čip da nam ugrade. Ni taj napredak tehnologije neće ljudima doneti mnogo dobrog. Ako sve što sam radio čitavog života, sve moje pesme, emocije, suze, osmesi stanu na jedan mp3 i koštaju 150 dinara, to je tragično!

Poznate ličnosti sve češće reklamiraju razne proizvode za dobru finansijsku nadoknadu. Hoćemo li i tebe videti u nekoj kampanji?

Riblja čorba – Bora Đorđević: Ja radim razne reklame! Ako je jedan Majakovski svojevremeno morao da piše reklame, kako bi preživeo, nema razloga da i ja to ne radim. Pojavljivanje u reklamama je nazahvalna stvar, jer te ljudi identifikuju s tim što reklamiraš. Svojevremeno sam snimio odličnu reklamu za pivo, u kojoj smo Sergej Trifunović i ja robijaši koji tucaju kamen. Ta reklama se malo vrtela, jer je firma upala u neke probleme. Šteta je što ljudi nisu više puta mogli da vide tu reklamu, jer mislim da mi je to jedna od boljih reklama koje sam uradio.

Iako si savetnik, u Ministarstvo ne dolaziš u odelu, već u patikama i trenerci?

Riblja čorba – Bora Đorđević: Odelo nosim baš kad protokol to zahteva, a to nije toliko često. Retko sam u životu nosio odelo, na maturi, a kada sam se ženio i tada nisam bio u odelu, već u crnoj koži. Kada bih na posao dolazio svaki dan u odelu, sam sebi bih glupo izgledao. To svi znaju i niko me ništa i ne pita.