Hakalu kolege smatraju najveselijim i najvragolastijim pevačem na bosanskoj estradnoj sceni. Zahvaljujući svojoj duhovitosti i spremnosti da stalno pravi neki cirkus i uveseljava sve koji se nađu oko njega, Hakala je omiljen među publikom i kolegama. Malo je onih koji se na njega naljute, iako ume dobro da žacne koga stigne.

Ovih dana, raspevani Hakala završava svoj osmi album i raduje mu se kao da je prvi. Prvi je snimio '93. godine, za “Haliks” produkciju, čiji je vlasnik njegov kolega Halid Muslimović. Tada su se njih dvojica ozbiljno podžapali...

Nihad Fetić Hakala: Nemam pojma ko je, u stvari, bio kriv! Halid je mislio da sam kriv ja, ja sam bio ubeđen da je bio kriv on i tako se to, nedefinisano i nejasno, vuklo godinama... Nema veze! Prešli smo preko svega i važno je da smo sada u dobrim odnosima.

Svađa sa Halidom ti nije smetala da se družiš sa njegovom ženom!

Nihad Fetić Hakala: Vala, nije! Halidova Adelisa je žena i po i zajedno smo išli na turneju po Švedskoj. Super smo se proveli i lepo prošli. Mislim, lepo zaradili...

Jesi li zadovoljan mestom koje si zauzeo na bosanskoj estradi?

Nihad Fetić Hakala: Kako da ne budem? U Bosni je Halid Bešlić neprikosnoven, zasluženo. Visoke pozicije zauzimaju Šerif Konjević, Šemsa Suljaković, Enes Begović, Kemal Malovčić, Halid Muslimović... Sve su to veličine, pevačine! Ja sam tu, uz njih, u samom vrhu, iako sam krenuo posle njih.

Zašto svaki čas dolaziš u Beograd?

Nihad Fetić Hakala: Rešio sam da i tu osvojim publiku! Beograd je za sve nas odskočna daska i uspeha bez Beograda nema. Može pevač da uspe u celom svetu, ali ako nije poznat u Beogradu, kao da ne postoji! Pošto bih ja da moje postojanje bude zabeleženo, eto mene, svaki čas!

Čujem da si pobegao iz Nemačke. Šta ti bi?

Nihad Fetić Hakala: Za vreme rata, pet godina sam živeo u Nemačkoj. Bilo mi je lepo, imao sam posla, obezbedio sam nemačke papire. I sad ih imam, zahvaljujući njima mogu gde hoću i kad hoću... Ali, moja porodica nikako nije mogla da se privikne na život u Nemačkoj. Zato sam se sa ženom i tri ćerke vratio u Zenicu. Meni se isplati da u Zenici živim. Sve je jeftino jer para nema, a ja radim i zarađujem po celom svetu, tamo gde para ima...

Priča se da mnogo voliš da popiješ!

Nihad Fetić Hakala: Naravno da volim! Ali, pazim gde pijem, kad pijem i sa kim pijem. Gledam da ne pijem kad vozim, da ne napravim neki haos. Kad se napijem, meljem kao lud, ne mogu da se isključim. Tada nikako ne dam da se ugasi svetlo. Sve mi se čini da ode soba, ode kuća, ode sve! Izbegavam pijanstva. Nije mi ni zbog čega drugog, nego zbog žene. Ubiće me jednog dana, a meni se još živi!

Tvoje kolege kažu da im često vadiš dušu!

Nihad Fetić Hakala: Šta ću, moram! Tako mi je život lepši, lakši i zabavniji. Bez dobrog zezanja, života nema. Ja sam majstor za dobro zezanje...Vadim ja njima dušu, vade dušu oni meni i tako stalno, ko će koga i ko će kome. Nekad ih nasučem da ne znaju gde su. Nasuču i oni mene!

Čujem da je u tvoj život nedavno uskočio vanbračni sin?

Nihad Fetić Hakala: Joj, kamo lepe sreće! Imam tri ćerke i ne bih imao ništa protiv da imam i sina. Hteo sam ja da radim na tome, ali se moja žena osilila i stavila bravu tako da od posla nije bilo ništa! Zgranuo sam se kada sam na televiziji video momka, Emelina, koji se preziva kao i ja – Fetić. Klinac peva, pa razvaljuje! Upoznali smo se i ja sam ga nazvao sinom! Nije mi pravi sin, jer sa njegovom majkom nisam imao ništa. Ali, kao da jeste! A i da jeste, moja draga ženica se uopšte ne bi ljutila!