Nedavno se Bađiju desio nesvakidašnji maler. Taman je počeo da snima spot na beogradskom sportskom aerodromu, kada ga je ujela osa! Ne bi bilo ništa da Bađi nije alergičan na ujed ose. Pola sata od kada ga je osa gricnula za ruku, bio je sav naduven, počeo je da se guši... Nije bilo šanse da se posao nastavi. Odjurio je lekaru, a glomazna ekipa koja je radila spot, raspuštena je. Tek posle tri dana, pevač je malo došao sebi pa je snimanje među sportskim avionima nastavljeno...

Stanko Nedeljković - Bađi: Bila je to za mene totalna katastrofa! Jedva sam ljude okupio, kad eto... Sve u svemu, ujed ose me je koštao hiljadu i po evra. Naime, toliko košta dan snimanja. Bez obzira što je snimanje prekinuto, morao sam ljude da isplatim, da svakom dam svoje...

Koliko ti vremena treba da zaradiš hiljadu i po evra?

Stanko Nedeljković - Bađi: Pa recimo da mi treba jedno veče... Od ovog drugog albuma, skočila mi je cena. Duplirala se. Naravno, ne zarađujem svako veče tolike pare. Samo subotom, ponekad petkom. Sve u svemu, zarađujem deset do 15 hiljada evra mesečno. Za nekoga je to malo, za nekoga mnogo, ali ja sam prezadovoljan.

Šta radiš sa tolikim parama? Stanko Nedeljković - Bađi: Izdržavam suprugu i dvoje dece, plaćam iznajmljeni stan, pomažem familiji i sakupljam pare za kupovinu kuće. Dojadilo mi je da budem podstanar i da se seljakam. Ošacovao sam jednu pristojnu kućicu i nadam se da ću se za mesec-dva u nju useliti. Ima da napravim neviđeni tulum za useljenje. Pola estrade ću da pozovem! Da, umalo da zaboravim – kupiću kuću sa garažom jer više ovako da živim ne mogu!

Imaš muke sa automobilima?

Stanko Nedeljković - Bađi: To je postalo strašno. Do nedavno, svake noći mi je auto obijan. Nekoliko puta je bio i ukraden, ali je policija uspevala da ga nađe. Kada sam došao u Beograd, pre sedam godina, pojma nisam imao gde sam. Dešavalo mi se da u autu ostavim pasoš, dokumenta, garderobu. Naravno, ništa od toga nisam nalazio! Posle sam se malo opametio pa sam prestao da stvari držim po autu. Sad mi se toliko smučilo da auto više ni ne zaključavam. Nema svrhe! Tako obijačima olakšavam posao, a sebi smanjujem štetu.

Na šta si potrošio prve pare koje si zaradio pevajući?

Stanko Nedeljković - Bađi: Na slatkiše! Pevao sam na mom rodnom Kosovu na jednoj svadbi, za sto hiljada dinara. Za te pare, kupio sam slatkiše koje sam jeo tri dana! Bio sam mlad i naivan i pevao sam za siću, dok su moje kolege na tim istim veseljima uzimale bar deset puta više. Ali, bilo mi je važnije da pevam, nego da zaradim. Godinama sam tako tavorio, pevao i tapkao u mestu, dok me moj drugar Mirče nije iščupao iz takvog života.

Ko je finansirao tvoj prvi album?

Stanko Nedeljković - Bađi: Pre tri godine, snimio sam album prvenac za “Grand”. Imao sam jakog sponzora, mog kuma Tapija. Čovek je stao iza mene, u svakom smislu. Prodao je stan i dao mi novac za album! Ne znam više nikog ko bi to za nekoga učinio... Nažalost, desila se tragedija. Moj kum Tapi je u saobraćajnoj nesreći poginuo, zajedno sa ženom i dvoje dece. Iza njih je ostala samo ćerkica Anđela koja živi kod familije u inostranstvu. Nemam kome da vratim dug... Vratiću ga maloj Anđeli, kad poraste...

Za jednu od tvojih novih pesama ljudi kažu da je himna alkoholičara. Piješ li ti?

Stanko Nedeljković - Bađi: Ja sam prvak! Bolji sam i od mog starog drugara Đanija. Popijem dve litre žestokog, i nije mi ništa! Imam fantastičnu kondiciju...