Kada je Asmelli snimila album prvenac “Iz inata” i kada su pesme sa njega odjeknule po Bosni, svi su ovoj pevačici prognozirali sjajnu, fantastičnu karijeru. Njen duet sa Harisom Džinovićem “Kapija” postao je hit... Ali, dalje se stvari nisu odvijale kako je Amelli predvidela i želela. Zaratila je sa izdavačkom kućom “Intakt” koja je njen album izdala, a taj sukob je punio stranice žute štampe po Bosni... Sve u svemu, pevačica je zaključila da je odabrala pogrešnu izdavačku kuću, da je nepotrebno žurila i da je žurba skupo koštala...

Amelli: Na neki način, moj drugi album “Tiho noći” je popravni ispit. Pogrešila sam, a svaka se greška skupo plaća. Cela ta priča sa mojim prvim albumom je bila mučna, teška, degutantna... Nema veze, idem dalje. Moj drugi album, “Tiho noći” je spoj muzike Orijenta i Zapada. Mnogo sam radila na njemu, trudeći se da publici pružim najbolje i najkvalitetnije, svesna da se to vraća. Žanrovski, moje nove pesme su sasvim drugačije od onih na prethodnom albumu.

Pored toga što pevaš, ti pišeš tekstove, konponuješ...

Amelli: Muzički sam svestrana. Sviram harmoniku, sviram gitaru, pišem tekstove, muziku... Ne stvaram i ne pevam pesme koje traju koliko i jogurt! Ne radim samo za sebe, već i za druge. Poslednjih godinu i po dana, imam muzički studio u Nemačkoj, gde živim. Radim sa sjajnom ekipom vrhunskih profesionalaca, izuzetno kvalitetnih muzičara. Uvek sam u društvu aktuelnih. Na albumu Osmana Hadžića, otpevala sam duet sa njim.

Da li ti je teže da radiš za sebe ili za druge?

Amelli: Ništa mi nije teško. Volim i jedno i drugo. Završila sam studije književnosti u Sarajevu. Napravila sam spoj tog što umem da sviram, mada nisam virtuoz, i toga što volim književnost. Znam da zvuči otrcano, ali sve što radim, radim iz ljubavi.

Jesi li nekad negde iskoristila diplomu profesora književnosti?

Amelli: Nisam! Ali, imam desetogodišnjeg sina i osmogodišnju ćerku, idu u nemačku školu, pa svoje znanje koristim da pomognem njima. Jeste da mi za to ne treba diploma, ali mi znanje koje sam stekla učeći da dođem do diplome, i te kako pomaže.

Zašto ranije nisi krenula estradnim putem?

Amelli: Dok sam bila mlađa, mislila sam da je estrada na staklenim nogama, da je suviše nesigurna i problematična. Tek kada sam druge stvari sredila u životu, odlučila sam da joj dam delić sebe. Svesna sam da ovo vreme nije pogodno za junake kao što sam ja, da je malo onih koji rade iz iskrene ljubavi. Naravno, ovo je preskup sport da bi se novac zanemario. Ali, ljubav u svakom pogledu ima prednost.

Dok tvoje kolege jure unosne tezge, šta ti radiš?

Amelli: Nisam ja klasičan tezgaroš. Ni moje pesme nisu baš tezgaroške... Ipak, gostujem po diskotekama, lokalima. Kada manje radim u studiju, više pevam uživo i obrnuto. To se sjajno dopunjava.

Možeš li sebe da zamisliš u školi, za katedrom?

Amelli: Ne znam ni sama... Nedavno me je jedan novinar u Sarajevu pitao da li bih bila strog profesor. Nikada u životu ne bih mogla detetu da dam jedinicu. Ne mogu da zamislim sebe kako nekoga rastužujem. Strašno sam osetljiva. Da rasplačem nekog, i sama bih od muke plakala. Nekad bih volela da sam malo drugačija, da ne budem toliko osetljiva.

Kako se uopšte uklapaš u surovi estradni svet?

Amelli: Za divno čudo, odlično. U stvari, ni ne uklapam se, već sam to što jesam. Nikome ne smetam, svakom hoću da dam iskren savet, da pomognem. Nikome nisam konkurencija, niti kolege i muzičare doživljavam kao konkurenciju sebi.