Još jedan od niza glumaca, uplovio je u rediteljske vode. Reč je o Svetislavu Buletu Gonciću koji se na ovogodišnjem 52. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkog igranog filma predstavio šezdesetpetominutnim ostvarenjem “Strategija iluzije”. O svom neobičnom projektu, autor sa ponosom priča:

Svetislav Bule Goncić: Povod za nastanak ovog filma su bili moji prijatelji iz Kluba mađioničarskih umetnosti. Svi oni se bave plemenitim scenskim izrazom. Želeo sam da napravim nešto o njihovom životu i motivima koji su ih naveli da se opredele za ovu vrstu posla. U ovom ludom svetu, mađioničari čine nešto što je krajnje dobronamerno. Vremenom se priča razvila i poprimila drugačiji aspekt, pa se cela stvar može posmatrati iz drugačijeg ugla. “Strategija iluzije” je, generalno gledano, odgovor na pitanje šta je u današnjem svetu realno, a šta nije.

S obzirom da se u filmu pojavljuju pravi mađioničari, Bule ističe da nije trebao da pravi nikakav scenario, jer su svi oni sasvim spontano pričali i izvodili svoje “performanse”.

Svetislav Bule Goncić: Mađioničari su bili to što jesu, međutim kroz određene situacije od mene su dobijali konkretne indikacije, što bi se moglo nazvati nekom vrstom aranžiranja. Međutim u filmu se, osim mađioničara, pojavljuju i gosti, tačnije slučajni prolaznici koji su davali neke svoje komenatre o magiji i iluziji. Među njima su se našli i Dara Džokić, Jelena Stupljanin, Nebojša Ilić, Gordan Kičić, Jovan Ćirilov, Lav Geršman, Dragan Papić, Veselin Milunović, ali i Rade Pilipović, Tomislav Todorović, Bole Stošić, Neša Brlić, Zoran Đikić...

Primetno je da se u filmu ipak ne pojavljuje sam autor, iako je glumac.

Svetislav Bule Goncić: S obzirom da sam i snimao, i montirao, i radio efekte, i režirao, bilo bi i suviše da sam se pojavljivao i kao glumac. Međutim, privatno sam član Kluba mađioničarskih umetnosti. Da se razumemo nisam mađioničar, ali tu veštinu volim i podržavam.

Goncić ističe da ovo nije samo njegov izlet u režiju, već da namerava da snimi još dva filma, a ideju ima čak i za celovečernji. Naravno, kao i svaki umetnik, ne otkriva ništa više, da ne bi izbaksuzirao nove projekte. Napominje da ipak prvenstveno ostaje glumac, jer nikada ne bi mogao da napusti zadovoljstvo pozorišne scene.