Posle dužeg odlaganja, uskoro počinje snimanje igranog filma “Aporija” scenariste i reditelja Arisa Movsesijana, u kome je glavna uloga poverena Slavku Štimcu. Isti autor je još prošle godine planirao da snimi kratki igrani film “Život je kučka”, ali je u međuvremenu došlo do nekih izmena, scenario je proširen i sve je spremno za “Aporiju”.

Kako se nezvanično saznaje, tema filma je razmišljanje čoveka o prolaznosti života i blizini smrtnog časa. U trenutku dok leži bolestan i iščekuje smrt, čovek prebira po stvarima i neostvarenim željama, pitajući se da li je njegov život imao smisla i da li skoro nestajanje treba da predstavlja novo rađanje.

Inače, glumac Slavko Štimac je poslednjih godina živeo i radio u Njujorku. Snimajući film “Život je čudo” Emira Kusturice, odlučio se na povratak u domovinu. O svojim razlozima odlaska i vraćanja kaže:

Slavko Štimac: Nikada nisam emigrirao. Jednostavno, otišao sam u Ameriku iz ličnih razloga. Nisam bio nostalgičan, jer zemlju nikada nisam zaista napuštao, već sam samo, zbog porodice, izvesno vreme živeo van njenih granica. Možda zbog sindroma izolacije, koji je dugo trajao, ljudima to izgleda kao moja emigracija, ali sve je daleko od toga. Beograd je grad u kome sam odrastao i u kome sam proveo najveći deo svog života.

Kada bi mogao ponovo da počne sve iz početka, glumac nije siguran da li bi se opredelio za istu profesiju.

Slavko Štimac: Ovaj poziv nije lak, jer je neizvestan. Možda mi je iz tog razloga bilo drago kad se moj sin Vid nije opredelio za glumu, već je upisao studije ekonomije i odabrao smer primenjene matematike. Srećom, u tome se pokazao kao izvrstan. Posebno me raduje što je sam odlučio šta će mu biti životno opredeljenje.

Aludirajući na poznatu repliku iz kultnog filma “Sećaš li se Doli Bel”, Štimac dodaje...

Slavko Štimac: Tačno je da svi mi “svakog dana, u svakom pogledu, sve više napredujemo”, ali takođe svi treba da prihvatimo i realnost vremena koje nam donosi godine, ali i mudrost.