Osman Hadžić spada u malobrojnu grupu pevača za koje i kolege imaju samo reči hvale. Negujući imidž finog, kulturnog, dobrog i odmerenog dečka, na estradi je stekao mnogo prijatelja. Ferid Avdić, recimo, nikada neće zaboraviti kako su se njih dvojica upoznali u vojsci. Ferid je već bio poznati pevač, a Osman bojažljivi i ambiciozni anonimac koji je u vojnoj kuhinji radio kao kuvar. Kada ga je čuo kako peva, Avdić mu je rekao: “Biće od tebe nešto”. Osokoljen njegovim rečima, čim je odslužio vojni rok, Hadžić je stupio u kontakt sa kompozitorom Ibrom Manfagićem i ubrzo je snimio prvi album. Nije zaboravio da se zahvali Avdiću...

Bilo je to pre deceniju i po... Od tada, Hadžić je snimio sedam albuma. Živi u Štutgartu. Poslednja dva meseca, ne zna gde će pre. Promoviše pesme sa albuma koji je izašao pre dva meseca i gostuje širom Evrope. Prošlog vikenda je, posle tri godine, ponovo pevao u Sloveniji, u Ljubljani i Celju. Pre par dana je svratio u Beograd, na samo dva sata, da bi učestvovao u snimanju jedne televizijske emisije.

Osman Hadžić: Od mog prethodnog albuma, u Beogradu me ljudi fantastično dočekuju. Imaju prema meni respekta kao da sam pevačka veličina, poput Halida Bešlića ili nekog mog starijeg kolege! Presrećan sam zbog toga... Ljudi u Beogradu su prema meni izuzetno korektni.

Čula sam da vaša turneja po Švedskoj nije baš sjajno prošla.

Osman Hadžić: Šta danas uopšte znači sjajno? Ako u diskoteci u kojoj pevam bude 450 ljudi, to smatram uspehom, a ne neuspehom. Ali, mnogi pevači stvari preuveličavaju i neumereno se gađaju kojekakvim ciframa. Čujem kako neki pričaju da je na njihovim nastupima bilo nekoliko hiljada ljudi, kako je još toliko ostalo pred vratima. Pa, sve je to smešno! Da je zaista tako, smatrao bih neuspelim svoj nastup koji je pratilo samo 450 ljudi. Pošto znam istinu, nemam razloga za zabrinutost.

Možda neko hoće da vas minira?

Osman Hadžić: Kada je izašao moj prethodni album, bilo je svega i svačega. Neke kolege su govorile kako ja ne pevam ništa posebno, kako mi pesme nisu ništa naročito... Kada je prošlo vreme i kada su shvatili da njihovi komentari ne zvuče uverljivo, promenili su ploču. Ti isti su krenuli da me neumereno hvale i kuju u zvezde!

Da li vam je muka od njihove dvoličnosti?

Osman Hadžić: Jeste, u prvom trenutku. Ali, nemam ni vremena, ni volje da se bavim takvim ljudima i njihovim komentarima. Drago mi je što su se okrenuli, ma kako dvolično to bilo. Znate, ja pokušavam da u svemu pronađem nešto dobro. Pokušavam da i od neprijatelja napravim prijatelje, a ljude sa neizlečivo negativnom energijom zaobilazim u širokom luku!

Zašto ste pravili trogodišnju pauzu?

Osman Hadžić: Pesme sa mog prethodnog albuma su išle toliko dobro da nije bilo potrebe poklapati ih. Išlo mi je toliko dobro da nije bilo potrebe srljati. Sem toga, nikad nigde ne žurim i ne snimam po svaku cenu. Dugo sam radio ovaj poslednji album, verujući u ono što radim, u ljude sa kojima radim. Nikada nisam bio pevač na prvu loptu. Moje pesme nikada publiku nisu osvajale na bum, već polako. Ali, kad odstoje i konačno stignu do publike, ostaju tu godinama!

Pevate li na plej-bek?

Osman Hadžić: Užasavam se plej-beka! Pevač treba da peva, a ne samo da otvara usta. Nikad mi nije bila ambicija da budem otvarač usta. Publika nepogrešivo ume da prepozna takve.

Šta još volite, pored muzike?

Osman Hadžić: Obožavam fudbal, taj sport je moja druga ljubav i među fudbalerima imam mnogo prijatelja.

Kada ćete se konačno oženiti?

Osman Hadžić: Čitavu deceniju sam sa istom devojkom. Lepo živimo, odlično se slažemo. Kao da smo već u braku, samo nam još papir fali. Ali, kao što sam već rekao, ni u čemu ne žurim. Tako i za ženidbu još imam vremena!