Pretraživač:
Sarajevski sansonjer Kemal Monteno u oktobru nije odr?ao najavljeni koncert u zagrebackoj dvorani "Vatroslav Lisinski". Planirao je da okupi muzicke prijatelje s kojima je u martu ove godine u izdanju "Croatia recordsa" snimio CD "Kemal Monteno i prijatelji". Iako se radovao nastupu s prijateljima, koncert je odlo?en zbog iznenadne bolesti. "Sarajevski slavuj", kako ga neki nazivaju, do?iveo je blagi mo?dani udar i trenutno se leci u zagrebackom KBC-u Rebro. U telefonskom razgovoru osetio se optimizam u Keminom glasu:
 |
Ipak, sad je puno bolje, a cigarete mu vise ne padaju na pamet jer ih je i onako "bezvezno pusio". Disciplinovan je kao pacijent i terapeutske ve?be u mnogome su mu pomogle. Ponovo mo?e da pokrece ruku, a bice "kao nov", kako sam ka?e, nakon rehabilitacije u banji u koju uskoro odlazi.
A nije ni cudo, razmislja, sto se njegov organizam pobunio. Nakon stotinu koncerata, nakon odlaska u vecnost posebno dragih prijatelja Davorina Popovica i D?evada Delalica nagomilalo se suvise bola i teskobe u coveku koji je tokom vise od 30 godina uspesne karijere pesmom darivao ljubav. U pesmama je pevao o ?enama koje poznaje, pesmom je zbli?io va?ne trenutke i zato su "Daleko" , "Jedne noci u decembru", "Nije htela", "Nekako s proleca" postali evergrini.
-Davorinov odlazak strasno me je pogodio. Bili smo prijatelji od najranijeg detinjstva. Pohadjali smo istu gimnaziju, samo je on bio dve godine stariji od mene. Zajedno smo pre sest godina odr?ali koncert u dvorani "Lisinski". Bilo je predivno. Publika je pevala s nama. Plakao sam... Te 1995. godine dobio sam hrvatsku domovnicu i sada imam dvojno dr?avljanstvo, dva pasosa i ?ivim na relaciji Sarajevo-Zagreb-Sarajevo...
Kemal je na svet dosao u Sarajevu pre 53 godine, kao plod ljubavi oca Osvalda, Italijana iz Malfalkonea, i majke Behrije, Sarajke. ?iveli su u krugu stadiona "Kosevo", jer su otac i mjaka radili u NK "Sarajevo". Otac je bio oru?ar, a majka je prala fudbalske dresove.
-Logicno je bilo da se kao klinac zaljubim u fudbal. ?arko sam ?eleo da postanem velika fudbalska zvezda. Covek uvek ?eli ono sto mu je nemoguce da ostvari. Srecom, uz fudbal me je zanimala poezija, a voleo sam i da pevam, ka?e sarajevska legenda i prica o tome kako se prvi put oprobao u na jednom takmicenju mladih pevaca. Njegov prijatelj Djordje Novkovic osvojio je tom prilikom osmo mesto i na poklon dobio magnetofon, a Kemal je osvojio deveto mesto i dobio gitaru.
- Sam sam naucio da je sviram. Ponekad bih i zapeo, ali je uvek u blizini bilo prijatelja koji su ucili gitaru u muzickoj skoli. Prvi put sam na nekom festivalu nastupio pre 34 godine. Otpevao sam "Lidiju" na "Vasem slageru sezone". Prijatelj, pesnik Resad Hadrovic napisao je pesmu, a ja sam je komponovao. Ne treba tu puno filozofije, pesme dodju same. Nijednu nisam komponovao du?e od tri minute. Naprosto dodju... Posebno uzbudjenje do?iveo sam na prvoj "Opatiji". Imao sam svega 19 godina, a nastupao sam na festivalu sa zvezdama poput Arsena Dedica, Gabi Novak i vec tada legendom - Ivom Robicem. Secam se , otac mi je za taj nastup kupio odelo na kredit, a ja sam se u njemu i leptir masni osecao u?asno glupo, priseca se Kemal muzickih pocetaka, i priznaje kako su mu godili uspesi.
Ubrzo je osetio moc slave. Naime, za jedno vece znao je da zaradi ocevu mesecnu platu, pa se stoga vise nije dvoumio oko buduceg poziva. Pevao je i na italijanskom jeziku i uvek mamio uzdahe, posebno ?enskog dela publike. Ali, otkako je jos u gimnazijskim danima u njegovo srce usla Branka, ostala je tu zauvek. U skladnom braku sa Brankom ima sina Djanija, koji sada u Sarajevu vodi fotografski studio, i kcerku Adrijanu koja im je podarila dve unucice, cetvorogodisnju Loru i dve godine stariju Lajlu. Supruga Branka radila je kao frizerka, a zatim je otvorila knji?aru. Otkako je u bolnici, unuke dedu svakodnevno zovu i raspituju se kad ce doci kuci. U ponedeljak, l7. septembra, Kemal je docekao rodjendan u bolnickoj sobi, a medju brojnim cestitkama najdra?a su mu bila nacrtana sunca i srca njegovih unuka. Kemalu je jako ?ao sto njegova majka nije do?ivela rodjenje praunuka.
- Majka je umrla neposredno pre rata. Otac je pre?iveo sav u?as, i kada smo napokon docekali mir, ugasio se. Sudbina je tako htela...
 |
Kemal je, pre nego sto se razboleo intenzivno radio. Cesto je putovao po Evropi. Ovih dana ponovo mu je stiago poziv za gostovanje u Beogradu, koga je, po ko zna koji put, glat odbio, i kratko objasnio:
Tamo vise ne mogu da pevam iako imam puno prijatelja medju Srbima, mnogo se slusaju moje pesme u Beogradu i Srbiji, sjajno se porodaje moj poslednji CD, ali... Jednom su me krajem 1994. godine preko radio-amatera zvali u Sarajevo iz beogradskog "Studija B". Navodno, menad?er Zdravka Colica planira veliki koncert pomirenja u Beogradu. Tada je hteo da okupi sve pevace iz eks Jugoslavije: "Indekse", Arsena, mene... Da vam pamet stane!? Jos bolje: da ti mozak stane!? Zamislite vi toga tipa, kao da se nista nije dogodilo! Kao da mi mo?emo tako jednostavno preci preko svega i eto nas u Beogradu na njihovom spektaklu! Sto je najgore bilo je Sarajlija koji bi tada to prihvatili, iako je buktio rat, padale bombe kraj Miljacke koja je bila crvena od krvi, ?iveli smo kao misevi bez vode, struje, ogreva...! To su oni koji su imali dosta novaca i napustili Sarajevo pre i za vreme rata.
Sa uzdahom Kemal se vraca u vreme rata, koga, ka?e, ne mo?e nikako da izbrise iz secanja. Na pulskom "Arena festu 95", osvojio je prvu nagradu strucnog ?irija i najdra?i, najtopliji pljesak publike u pulskoj Areni za pesmu "Hvala svima". Tada je i otisao iz Sarajeva:
Podseca se kako je njegov sarajevskji stan bio bez prozorskih stakala, s rupom od granate i bez vode. Pravim cudom njihov soliter nije srusen. Granata je pogodila spavacu sobu dok su oni, kako ka?e, bili u sklonistu. Da se neko zatekao u stanu sigurno bi poginuo.
- Tek te 1995. godine, nakon cetiri godine, poceo sam da dobijam prihode od autorskih prava. Registrovao sam ih preko Agencije za zastitu autorskih prava.
 |
Kemal prica kako je u pocetku rata bio zapovednik umetnicke cete, u kojoj je bio i njegov sin. Pevali su na proslavama polaganja zakletvi boraca Alijinih "zelenih beretki", organizovali razne programe. Narodnjak Nazif Gljiva prvo je bio zapovednik umetnicke cete, a kada je pobegao iz grada, Kemo postaje vodja cete.
- Bilo je i Srba u ceti. U njoj je bio i Mladen Vojicic Tifa iz "Bijelog dugmeta". Verovatno je bilo i drugih Srba, ali ja nisam znao ko je koje nacionalnosti. Bilo je samo va?no ohrabriti borce i dobro ih razonoditi pesmom. Moja ?ena i ja smo se tada svaki dan culi telefonom. Slao sam joj novac preko Bjelovarske banke. Uplacivao sam novac u banci, faksom joj slao petu kopiju virmana, a ona bi novac podigla u "Cereksu" u Sarajevu. Zbog love sam i izasao iz Sarajeva. Neko je morao poceti da zaradjuje. Tri godine ?iveli smo od zaliha deviza, a kad smo sve potrosili, ?iveli smo od Karitasove humanitarne pomoci. Karitas se nalazio blizu nase zgrade.
Eto, ja sam se pre rata dru?io sa mnogim pesnicima, ali nikada sa Radovanom Karad?icem. S njim se dru?io Goran Bregovic, a jednom se i hvalio tim prijateljstvom. Jednom je Goran pricao kako je bilo divno u Sarajevu dok su se vidjali on, Rajko Nogo i Karad?ic. "Dok smo se dru?ili mi, pesnici"- tako je govorio. Mislio sam da je Bregovic poludeo! Za Karad?ica se znalo da je strastven kockar... A mene politka nikad nije zanimala. Ja sam samo igrao fudbal, pevao i brinuo se za svoju familiju. Kad su u Bosni pocele nastajati stranke, sve su me zvale da im pevam. Nisam hteo ni u jednu. Ni imena im nisam zapamtio. Mnoge sam zapamtio samo po zlu sto su naneli svima nama. Da ne bi bilo zabune, pevao sam na jednom politickom mitingu bosanskih socijalista. Pevao sam jer me je zamolio Nijaz Durakovic, ali ne zbog politike, nego zato sto je on moja "raja"! On je moj prijatelj i kad me prijatelj zamoli da za njega pevam, ja mu to ne mogu odbiti.
Neko je mudar jos davno rekao da grad ne cine samo njegove gradjevine nego u prvom redu njegovi gradjani. Dok su ?ivi oni i njihov duh, ?iv je i grad. Ako je, pak, na prostorima tada zadimljene i krvoliptajuce balkanske kicme zavredio svojim humanitarnim dignitetom takav status, onda je to zasigurno Kemal Monteno.
 |
Nakon sarajevskog pakla vido sam Zagreb, koji mi je bio mnogo ljepsi nego kada sam zadnji put bio tu, i nekako uredniji. Izgledalo mi je kao da sam dosao u Italiju ili Njemacku. Vidio sam jedan novi grad, bri?ljvo uredjen, s velikim, svijetlecim izlozima. Neobicno mi je bilo nakon toliko godina svirati tako brojnoj publici. Bio sam nakon toliko vremena na normalnoj pozornici, a u Sarajevu smo svirali po podrumima uz svijece, i, onako, uz gitaru. Tada sam ponovno do?ivio da se popnem na pozornicu, sviram u sali gdje je puno svijeta, gdje postoji svjetlo i ozvucenje. To je bio stvarno lijep osjecaj!
Kao gost grupe "Crvena jabuka" bio sam u Istri, Svicarskoj i Njemackoj. Njihova je publika uzrasta od 15 do 18 godina. Kad sam se pojavio, poceli su vriskati, skandirati i pjevati moje pjesme zajedno sa mnom. Gotovo da nisam vjerovao kad sam to cuo, jer to i jeste za nevjerovati. Vecina od njih nisu se ni rodili u vrijeme kad su te pjesme napisane. Pitao sam se tada, odakle li ih znaju napamet? Jesu li ih sami naucili, ili su ih ucili roditelji? Kako god, oni su znali pjesme i pjevaju ih. Jedna mi je djevojcica u Rijeci rekla tada: "Kemale, kad vise ne budete imali obo?avalaca, ja cu to i dalje biti." Ipak su to za mene bile velike rijeci kad ih cujem, a i predivan osjecaj.
Puno je bilo ljudi vani iz Bosne, iz Sarajeva, koji tri godine nisu bili u svom gradu i kada im ga samo spomenes oni bi se uzbudili. Kad bi videli sarajevsku registraciju na nakom autu, poceli bi plakati, pogotovu ?ene. A da ne govorim onda o nasim pjesmama koje tako nisu sarajevske, a jesu sarajevske. U njima je bilo mirisa Sarajeva. Onda bi ljudi dolazili, slusali, pa se vracali u neka lijepa vremena. Naravno, tome su tada bile "krive" i pjesme "Indeksa" i moje. Poruka moje pejsme "nikome se ne ponovilo" nagradjivana je burnim aplauzima. To se dogadjalo svuda gdje sam pjevao tu pjesmu. To je bila nasa poruka svijetu: de se nikom i nikad ne ponovi ono sto je bilo u Sarajevu, u Vukovaru i svugdje gdje se pucalo, gdje su ginula djeca i nevini ljudi.
Kemo prica sa setom u glasu da su tih ratnih godina puno ucinili za svoje prijatelje i ljude koji su bili rasuti po svetu:
 |
Kad ozdravi, Kemal Monteno bi ?eleo da sa svojom sarajevskom rajom snimi CD s duetima, onako kao na poslednjem, desetom CD-u. Ima on jos puno ideja, ali od sada ce morati malo da uspori tempo. Dr?i se i dobro pripazi Kemo, pesnice svih generacija zaljubljenika i poklonika stihova. Najkraci je vek emotivnih kulturnih stvaralaca, u prvom redu lirskih pesnika, koji se najjace trose i najbr?e sagorevaju, kao sveca zapaljena s oba kraja.
Za Balkanmediu pripremio Drasko Acimovic
