Ovih dana Kaldo šeta i obavlja uobičajene aktivnosti sa – polomljenom nogom! Hoda uz pomoć štaka, gips na nozi ga malo usporava, ali ga ne sprečava da promoviše pesme sa svog trećeg albuma, koji smatra svojim novim početkom. Iako ima diplomu više pedagoške škole, ne pada mu na pamet da je iskoristi.

Dragan Gagić - Kaldo: Mnogo sam pogrešio sa prvim albumom. Izdao sam ga za malu izdavačku kuću i pesme nisu imale pravi, zasluženi izlaz na tržište. Pored toga, baš u to vreme, zidao sam kuću. Ostavio sam pesme na milost i nemilost izdavačkoj kući i sve je prošlo nezapaženo. Bilo je to pre osam godina. Nisam zapostavio muziku, svo to vreme sam pevao, ali nisam imao novca za novu diskografsku avanturu. A nisam imao ni sponzora...

Da li si pokušao da nađeš sponzorku?

Dragan Gagić - Kaldo: Meni pevanje sjajno ide. Ali, jurenje sponzorki, laktanje i guranje mi ne ide od ruke. Sve mislim, pogledaće me neko odozgo, pa će da vidi da mi treba pomoć i proceniće da sam zaslužio da mi pomogne. Nisam tip koji ume da prosipa demagogiju i laže, ne znam da se smejem kad mi nije do smeha, da pričam bajke, da se foliram... Ko zna, možda i naučim, još sam mlad i zelen!

Imao si priliku da za vreme bombardovanja napraviš ime!

Dragan Gagić - Kaldo: Za vreme bombardovanja, otpevao sam i snimio pesmu “They want more”. Pesma se emitovala po najmanje desetak puta dnevno. Sad sam je stavio kao bonus na album... Imam čudan i lep običaj da zbrišem iz Beograda svaki put kad nešto lepo počne da mi se dešava i kada izgleda da će se nešto u mojoj karijeri drastično promeniti. Odjurim, recimo, na Kopaonik, na tri meseca! Uveče pevam, danju skijam... Sad ne mogu zbog noge, pa možda i od toga bude neka korist!

Ko ti je sredio nogu?

Dragan Gagić - Kaldo: Vozio sam motor mnogo brže nego što je trebalo. Našao se tu i jedan taksista, pa nisam imao kud... Da sam vozio normalnom brzinom mogao bih da se zaustavim i sada bih hodao na obe noge, a ne uz pomoć štaka!

Od koga si bežao kad si tako brzo vozio?

Dragan Gagić - Kaldo: Kažu neki da sam bežao od obožavateljke. A ja ne mogu da se setim da li sam bežao od obožavateljke ili od njenog ljubomornog momka! Znam samo da je jurnjava bila žestoka. Sad više nije ni važno da li sam od nekoga bežao ili sam nekoga jurio! Samo znam da više neću, jer se ne isplati! Plašiš li se da ne zabrljaš nešto na ovom novom početku?

Dragan Gagić - Kaldo: Nema šanse! Dosta je bilo... Ne mogu sebi više da dozvolim takav luksuz. Jedina stvar koja me iskreno u životu zanima je muzika. Ona mi je u krvi. Sve što u životu radim, radim da bih mogao da se posvetim muzici. Nikada neću zaboraviti kada sam, kao šestogodišnjak, na televiziji video čoveka kako sedi za klavirom, svira i peva. Tada sam mami i tati rekao da ću ja biti kao on kad porastem. Slatko su se smejali. Ali eto, ja sam postao što sam hteo!

Otkud ti među narodnjacima?

Dragan Gagić - Kaldo: Došao sam u diskografsku kuću u kojoj sam našao najbolje uslove, a u kojoj ima najviše narodnjaka. U stvari, ja sam zabavnjak. Ali, na živim nastupima pevam sve, imam bogat repertoar! Pratim sve trendove, kako u zabavnoj, tako u narodnoj muzici. Ništa mi nije ni strano, ni mrsko.

Kako prekraćuješ vreme sada, kada ti je kretanje ograničeno?

Dragan Gagić - Kaldo: Pišem roman! Popijem dve-tri čaše vina, pa navalim. Do sada sam napisao stotinak strana. Dao sam mojim prijateljima da pročitaju ono što sam napisao. Zamolio sam ih da budu strogi kritičari, a oni su oduševljeni. Jedva čekaju da pročitaju nastavak!