Dobrovoje Topalović, živa folk legenda, je tako lepo sredio svoj život da mu mnogi na tome zavide! Toliko je miran i staložen da je stekao ugled čoveka sa kojim je nemoguće posvađati se. Mnogi su pokušavali da ga isprovociraju, ali – ništa! Sad je u fazi da ga je prosto sramota da za pevanje traži pare! Toliko se odučio od tezgarenja i zarađivanja!

Dobrivoje Topalović: Kad mi neko ponudi pare, krenem da kukam: “Joj, molim te, nemoj brate!” Sramota me! Već par godina sam u penziji. Živim u mom selu Preljini, samo zimi dođem u Beograd, da se ogrejem. Jedva izdržim do dolaska proleća! Taman da crknem od muke, ograne sunce i ja zapalim u selo! Evo, već sam posejao šargarepu, crni luk, salatu, cveklu, rotkvice i grašak. Sve ja to sam, polako, skromno...

Šta za vaš odvojen, momački život kažu vaša supruga i ćerka?

Dobrivoje Topalović: Šta da kažu... Kad sam sa njima u stanu, jedva čekaju da odem! Muka i njima što po kući psujem, što sam nervozan, što šetam kao lav u kavezu! Svaki dolazak u Beograd mi presedne. Recimo, mesec dana pre nekog koncerta, ljudi me pozovu da dođem i ja obećam da ću doći. Kako se približava dan dolaska, meni je sve veća muka i pitam se šta mi je to trebalo. Toliko me mrzi da se bilo gde mrdnem. Ja bih, ako može, da pevam isključivo iz svoje sobe! Postao sam mnogo velika lenština!

Čula sam da u Preljini, u stvari, imate drugu ženu, koju krijete!

Dobrivoje Topalović: Mislite – švalerku? Nemam švalerku! Kad malo popijem ja pomislim: “Bože, baš sam lepo sredio život! Samo mi još švalerka fali!” Sreća da ne pijem često i mnogo, pa to ostane samo pomisao.

Kada je izašao vaš poslednji album?

Dobrivoje Topalović: Pojma nemam... Ima tome tri-četiri godine valjda... Ali, to je sudski zabranjen album!

Nije vam valjda sud zabranio da pevate, pa ste zato u ilegali_

Dobrivoje Topalović: Ne, nije sud meni zabranio da pevam. Ali, zabranio je da se pesme sa tog albuma bilo gde emituju. Tako da nemam pojma da li je to iko uopšte čuo... Autor tih pesama, Srđan Milivojević, Užičanin, tražio je od “Golda”, kuće koja je izdala album, da mu isplate neke pare, na ime honorara. Pošto ljudi u “Goldu” to nisu učinili, on se obratio sudu... Tako sam taj album džabe snimao...

Kad ćete ponovo u studio?

Dobrivoje Topalović: Znate šta – ja mnogo lepo pevam. Mislim, umem da pevam, što nije baš masovna pojava. Čekam da mi se javi neko iz neke diskografske kuće i da mi ponudi da snimim nove pesme! Neka mi nađu pesme za koje misle da mi odgovaraju a ja ću, ako mi se sviđaju, da pristanem!

Auu.... Znate li vi gde ste?

Dobrivoje Topalović: Znam, i to odlično! Ako je njima stalo da iskoriste to što lepo pevam, odlično! Ako nije, baš me briga. Da imam dvadeset godina, možda bih razmišljao drugačije. Ovako...

Izdržite li čitav mesec sa penzijom?

Dobrivoje Topalović: Izdržim dva-tri dana! Nažalost, ovlastio sam ženu da je ona podiže. Kad hoću da častim društvo, moram da je moljakam da mi da neku paricu! A ona ne da. Ja onda šta ću, moram da prodam jagnje. Snalazim se!

Pa kolika vam je penzija?

Dobrivoje Topalović: Devetnaest i po hiljada dinara sam dobio kao poslednju penziju. Imao sam nesreću da me je zakačilo nezgodno vreme kada sam otišao u penziju. Recimo, Staniša Stošić i Milan Babić, moje kolege koje su se penzionisale dve godine pre mene, imaju penziju za po sto evra veću od moje. Za naše prilike, to nije loše...

Kada ste poslednji put pevali za novac?

Dobrivoje Topalović: Ma, niko me više ni ne zove. Poslednji put sam pevao za pare trinaestog januara ove godine. Ne bih ja svuda ni pevao. Samo na nekim finim i kulturnim mestima...