Šako Polumenta ovih dana kroz Beograd šparta peške ili taksijem. Nema auto i drago mu je što je tako jer nema ni muka sa parkiranjem. Ipak, u potrazi je za odgovarajućim automobilom. Pregovara sa koleginicom Darom Bubamarom i rado bi da od nje kupi moćni, srebrni tuareg za tridesetak hiljada evra. A Dara, kao loš trgovac, umesto da svoju robu, to jest auto hvali, na sav glas ga kudi. Žali se kako svakog meseca mora na popravke da da bar pet stotina evra, iako auto ima tek godinu dana... Sluša je Šako zainteresovano, pa odmerava...

Šako Polumenta: Nema veze što ga Dara kudi. Ona to pošteno. Draže mi je tako, nego kad ljudi svoje hvale i samo gledaju kako da uvale drugom ono što ne valja, za velike pare. Ali, nisam ni ja od juče, umem da procenim...

Šta još muvate sa Darom?

Šako Polumenta: Ne muvam ništa, samo smo dobre kolege. U stvari, snimili smo fantastičan duet i sa njim ćemo čuda da napravimo! Uostalom, da se sad ja ne hvalim, čućete. Po mnogo čemu, nas dvoje smo slični. Oboje smo živa vatra, a kad se dvoje takvih udruže, eksplozija je neminovna!

Dobro, kupujete li auto od Dare ili ne?

Šako Polumenta: Umalo da ga kupim. Ali, upravo sam napravio drugi posao. Kupio sam Audia šesticu, novog novcijatog. Ipak, ništa bez novog!

Šta kupujete sledeće?

Šako Polumenta: Moram da završim uređenje kuće u Podgorici. Spolja je sve reprezentativno pa nije red da i unutra ne bude tako. Celo leto sam rintao da bi se radovi priveli kraju. Sreća moja da imam dovoljno posla pa mogu da plaćam majstore i materijal. Kad to završim, onda ću morati da se pozabavim kupovinom stana u Beogradu. Ipak, u Beogradu sve počinje i sve se završava.

Zašto ste izvarali one jadne majstore?

Šako Polumenta: Joj, morao sam... Nije što sam hteo, nego je tako ispalo. Sticaj okolnosti... One nekad nateraju čoveka da bude prevarant, iako mu nije namera da takav bude.

Planirate li da se preselite u Beograd?

Šako Polumenta: To ne... Volim Beograd, ali mnogo volim i moju Podgoricu. Tamo mi je porodica, rodbina... U stvari, ni ja ne znam gde bih. Rado bih da okusim lepi, uzbudljivi beogradski život, ali mi i porodica nedostaje. Sve češće i sve duže sam u Beogradu. Imam puno drugara, prijatelja u ovom gradu. Dok obiđem sve, dok se sretnem sa svima, prođe vreme i nikad mi nije dosadno. Sem toga, najvažnije je u Beogradu učvrstiti pozicije...

Kako ocenjujete svoje trenutne muzičke pozicije?

Šako Polumenta: Nikad nisu bile čvršće! Posle ovog albuma, dešava mi se sve o čemu sam sanjao kada sam počinjao. Sve je ovo moglo ranije da se desi, da se na mom putu nije isprečila gomila nepredviđenih okolnosti koje su me stalno gurale nazad i dovodile u pitanje smisao onoga što radim. Posle svih ružnih stvari koje su mi se u životu dešavale, konačno idem napred, nezadrživo i bez trzavica.

Svakakve priče su se lepile za vas...

Šako Polumenta: Sve sam ih stoički podneo i sve mi je jasno. Da sam neki bezveznjaković koji tavori u nekom ćošku, nikome ne bih smetao, niko me ne bi ni primećivao, a kamoli ogovarao. Već dugo štrčim i mnogima bodem oči i uši. Svašta su mi nameštali i podmetali. Da sam silovao devojku, da se drogiram, da sam homoseksualac... Oni koji me dobro poznaju, znaju da sve te priče veze sa mozgom nemaju.

Neki misle da ste oličenje poroka – silovanje, piće, droga...

Šako Polumenta: Kakvo, crno, silovanje? Pa, ja imam žensko dete, užasavam se toga. Isto tako se užasavam i droge. Ja sam sportski tip, bio sam odbojkaški reprezentativac... A žene volim više nego išta na svetu i samo lud čovek može da pomisli da sam homoseksualac! Ali, čim je čovek uspešan, mora nešto da mu se prikači!

Zar nijedan porok ne priznajete?

Šako Polumenta: Ne bežim ni od čega. Bilo je perioda kada sam mnogo pio, kada sam bežao od stvarnosti jer nisam mogao da prihvatim smrt brata... Ako je porok to što volim žene, priznajem i to!

Šta na sve to kaže vaša supruga Vesna?

Šako Polumenta: Šta može da kaže? Kada dođem kući i zatvorim vrata, zna da sam samo njen!